Vakcinacija na svakih 6 meseci?

Ako je suditi po izjavi ministra zdravlja Zlatibora Lončara prva, druga i buster doza neće biti dovoljne - čeka nas takozvana nova normalnost koja će podrazumevati vakcinisanje na svakih pet do šest meseci. Sa druge strane, epidemiolozi se nadaju da to neće biti slučaj.

Reporter: Nemanja Vidić

Za ovih godinu i po dana koliko traje pandemija koronavirusa imali smo priliku da čujemo razne vrste nove normalnosti koja nas čekaju. Poslednja u nizu tiče se vakcinacije, a stiže od ministra zdravlja.

„Kako sada stvari stoje  –  naša realnost,  naša nova normalnost je da ćemo morati da se vakcinišemo na svakih 5, 6 meseci u zavisnosti od toga koju vakcinu primimo, šta kaže proizvođač. To je jedini uslov ako želimo da držimo situaciju pod kontrolom“, kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar

Građanima je ta nova normalnost, kako kažu, previše.

„Pa nisam baš oduševljena“, „Ako se ispostavi da je to potkrepljeno nekim naučnim dokazima što da ne“,  „Iako je od ministra, to je nenormalno“, „Mislim da je preterano“, „Ako su stručnjaci medicine procenili da treba, onda poštujem“, „Nadam se da oni to znaju“, „Ako apdejtujemo računare, možemo i sami da se apdejtujemo, nemam ništa protiv toga“, „Mislim da polako ta teza počinje da gubi svoju uverljivost, a inače sam 2 puta vakcinisan do sada“, samo su neki od odgovora anketiranih građana.

Epidemiolog Zoran Radovanović ne isključuje mogućnost ovakve nove normalnosti, ali podseća na iskustva sa drugim vakcinama.

„Po analogiji sa drugim vakcinama, oni koji su dobili 3 doze trebalo bi da budu zaštićeni više od 6 meseci. Tu se umeću i drugi činioci – da li će virus dalje da se menja, jer mi koji smo dobili 3 doze one su bile zasnovane na originalnom Vuhanskom soju“, navodi epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

S obzirom na to da se virus stalno menja, naučnici rade na novim vakcinama koje bi trebalo da pruže veću zaštitu.

„Dolazi druga generacija vakcina. One će biti zasnovane na novim sojevima, delta i delta+ soju. Sa druge strane, tehnološki će biti drukčije pa će pokrivati više tih izmena u genomu samog virusa i očekuje se da će zaštita zahvaljujući tome biti dugotrajnija“, dodaje Radovanović.

Prema podacima Univerziteta Džon Hopkins, u Srbiji je obe doze primilo 3 miliona i 50 hiljada ljudi, odnosno blizu 44 posto celokupnog stanovništva.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: