Užasavajući podaci o broju žena ubijenih u porodičnom i partnerskom nasilju

Nije važno na kom je jeziku, i obična reč može da boli. Naročito ako je izgovori neko od koga se očekuju ljubav, podrška i razumevanje. "Nit" je studentski rad, umetnički projekat, nastao iz iskutsva žena, devojaka i devojčica

"Pitala sam prvi put u Sloveniji sam pitala koleginice, studentkinje i profesorke te izložbe da pišu po fotografijama šta je najbolnije što su one čule tokom života tako da su one ispisivale to, onda sam te rukopise uzela i prenela na platno i sa moje dve koleginice i drugarice izvezla te njihove uvrede kao neki vid - ušivanja rana. Ja sam želela da te njihove bolne, kako da kažem, svedočenja da zabeležim i da zašijem", rekla je Anastasija Kojić, aktivistkinja.

O verblanom nasilju nad ženama se malo govori o onom najekstremnijem, kada ženu iz mržnje ubije njima bliska muška osoba ili član najuže porodice - femicidu, najčešće i naviše se priča kroz brojeve. A iza svake ubijene žene ostala su deca, članovi porodice ili prijatelji. Zabrinjava i rastužuje podatak da je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica, najveći broj njih 20 odsto u Beogradu, više od polovine u sopstvenom domu.

Najveći broj žena koje su ubijene imalo je od 44 do 56 godina. Gotovo da me je sramota što uopšte o ljudskim bićima koja su ubijena iza kojih su ostala i deca i roditelji, njihovi prijatelji, govorim u brojevima , ali smatram da je važno da izgovorim ove brojke pred vama medijima, molim vas i da ih prenesete, zato što oni treba da budu otrežnjujući", kaže Brankica Janković - poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

"Čak 29 žena u Srbiji je ubijeno 2023. godine. Njih 26 - 2020. i 2022. 20 - 2021. a što se tiče tekuće godine, 15 žena je ovde ubijeno. Stopa femicida u Srbiji jedna je od najviših u regionu. Situaciju pogoršavaju znajačne praznine u idgovoru institucija. Možemo reći da se Srbija suočava sa veoma ozbiljnom situacijom kada je femicid u pitanju. Sve je više dokumentovanih predmeta, više nego u susednim zemljama. Apsolutno postoji potreba za većom svešću i boljiminstitucionalnim odgovorom", rekao je Jan Bratu, šef misije OEBS-a u Srbiji.

Jedini javno dostuponi podaci su oni koje prenose mediji, oni koji postoje u institucijama, ako ih ima, ostaju nedostupni. Zato istostaje tačna statistika, analiza, izvlačenje zaključaka i popravka onoga što se u zaštiti žena i devojčica pokazalo kao neefikasno. Za početak država je u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja blokirala samu sebe.

"Mi se nalazimo u zakonskom, strateškom i institucionalnoj krizi kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Vi svi znate da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti po odluci Ustavnog suda suspendovan u celosti ili u određenim delovima . Takođe ključni mehanizam za rodnu ravnopravnost, koordinaciono telo još uvek nije usvojen, naša tri strateška okvira koji se bave borbom za rodnu ravnopravnost i borbu protiv nasilja nemaju usvojene akcione planove a to je jako, jako važno jer akcioni planovi definišu šta treba da se radi i alociraju sredstva finansiranja za njihovo sprovođenje", kaže Milana Rikanović, direktorka UN Women Serbia.

Borba protiv rodnog nasilja, a pogotovo femicida u Srbiji ima svoje lice: zakone, strategije, protokole, institucije. Ima i svoje naličje: sve što je deklarativno usvojeno i po protkolu primenenjeno ne daje željene rezultate. Femicid je konstantan, ne opada, naprotiv u porastu je...

To pokazuje da nešto u sistemu ne funkcioniše, da nama žene propadaju u pukotine između mandata različitih institucija. Femicid voč se ne bavi samo brojanjem žrtava, on se bavi time koji deo sistema j etrebao da uradi više, bolje ili koji nam zakon nedostaje ili koji nam protokol nije dovoljno definisan pa nam se dešava da bez obzira šti u većini institucija imamo zaista sjajne profesionalce ipak imamo nesmanjen broj femicida i ipak imamo porast nasilja nad ženama i devojčicama", kaže Milana Rikanović.

"Regionalni forum o sprečavanju femicida" jedan od načina da se razgovara o iskustvima i mogućnostima. Hrvatska na primer još od 2017. ima ono o čemu se u Srbiji još samo priča - nezavino telo koje nadgleda, prikuplja i analizira podatke, izveštava o ubistavima žena, ukazuje na moguća rešenja i sarađuje da državnim institucijama zaduženim za prevenciju, kontrolu i represiju. Šta više femicid su uveli u zakon.

Hrvatska je ove godine napravila set treće izmene kaznenog zakonodavstva i uveli smo posebno kazneno dijelo "teško uboojstvo ženske osobe" gde smo htjeli napraviti dodatni osigurač da osoba koja je ubila ženu zbog toga što je žena ili rodno uvjetovanih uloga i očekivanja ne može dobiti kaznu manju od deset godina. Jer imamo problem sa pravosudnim sustavom koji nažalost izriču vrlo niske kazne prema počiniteljima rodno uvejtovanog nasilja", rekla je Višnja Ljubičić, pravobraniteljka za ravnopravnost polova.

I Srbija ima svoj predlog predlog za uspostavljanje tela za praćenje femicida, sastavila su ga udruženja i aktivisti kao jedan od neophodnih koraka da bi se sprečilo ubijanje žena,

"Znam da se Vlada Srbije obavezala strategijom da ćemo imati telo, Femicid voč ili nezavisno telo za praćenje femicida, kako god da ga nazovemo. To je u strategiji. Ja sad ne umem da kažem ko koči ali pošto se Vlada obavezala pretpostavljam da onda vlada to treba da sprovede, ne pretpostavlja, trebalo bi da to sprovede u delo. Ali je kod nas inače problem što mi nemamo, nemamo sad mehanizam kako da nateramo državu u vlast da uradi samo ono n ašta su se obavezali", kaže Kosana Beker, programska direktorka "Fem Platz".

Skoro svaki femicid je mogao da bude sprečen, pokazuju istraživanja. Ipak se i dalje posle svake tragediji slušaju opravdanja. Da su institucije reagovale, da je rizik po bezbednost žrtve bio bolje procenjen, da je kazna bila stroža, da je samo prijavila - žrtvi ništa ne znače.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Hoće li deca čije su majke žrtve femicida dobiti dečiji dodatak?