Gosti najnovije emisije "Utisak nedelje" bili su predsednica Udruženja Suvoborska greda Ljiljana Bralović, rediteljka Tanja Mandić Rigonat i potpredsednik Udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović koji su izneli svoje stavove o tome da li će vlada da se povuče pred zahtevima ljudi koji danima kampuju ispred Predsedništva Srbije i da li je zaista stavljena tačka na projekat Jadar ili je to još jedan pokušaj predizborne manipulacije.
Svaki glas za Aleksandra Vučića, za njegovu stranku će biti glas za Rio Tinto, ukazao je Zlatko Kokanović, dodajući da su ekološki aktivisti koji se zalažu za zabranu eksploatacije litijuma i bora u medijskom mraku i da ima ljudi koji za Rio Tinto nikada nisu čuli.
Napominjujući da vlastima ne mogu da veruju, on je rekao da je do sada jedino promenjen postupak prenamene zemljišta ali da oni još uvek nisu dobili pismeni odgovor o ukidanju svih odobrenja i lokacijskih uslova koja su Rio Tintu data.
On je rekao da je „kampovanje sedam dana pod vedrim nebom“ ispred Predsedništva samo probni test, ali da su spremni da da daju živote za svoju zemlju.
Predsednica Udruženja Suvoborska greda Ljiljana Bralović je, objašnjavajući zašto kampuju ispred Predsedništva Srbije a ne ispred vlade, rekla da su meštani Gornjih Nedeljica, doline Jadra, i drugih krajeva gde se planira otvaranje rudnika tu došli kako bi pokazali da „nema toga što neće uraditi kako bi pokazali šta je identitet, šta su nasledili od svojih predaka a to je borbenost“.
Ignorisanje predsednika Vučića ocenila je kao „vrhunski bezobrazluk“, istakavši da je Rio Tinto metafora za zlo, za sve korporacije koje uništavaju tuđe zemljište.
Prema rečima rediteljke Tanje Mandić Rigonat, ova vlast se prema ekološkim aktivistima ponaša kao prema nevidljivim ljudima, nema ih dovoljno u medijima, poluinformacije cure i mnogi misle da je ta priča o Rio Tintu završena kada je „premijerka pljesnila rukama“.
„Ta priča nije završena i tiče se svakog čoveka koji voli ovu zemlju i kome je stalo do očuvanja ove zemlje. Sa druge strane, ova priča je izuzetno važna jer je osvetlila situaciju u kojoj se nalazimo, „mi smo ekonomski ucenjena zemlja, ko zna šta je prodato i ko zna šta je naše, a ispostavilo se da ni dedovina nije tvoja ako nekoj kompaniji padne na pamet da tu buši“.