Univerziteti primorani da se odluče za neki vid nadoknade nastave, studenti različito o tome

Retka su pojavljivanja do juče čestog gosta tabloida i prorežimskih kanala, odnevadno ministra prosvete - Dejana Vuka Stankovića. Do te mere, da se do njih dolazi u arhivi.

"Studenti molim vas što pre u amfiteatre, profesori molim vas što pre u katedre i kabinete, prošla je obojena revolucija vreme je za nastavu", rekao je Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete.

Nedelju dana kasnije, "Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju" objavilo je ažuriran spisak fakulteta koji su dobili saglasnost za izvođenje tzv. hibridnog modela nastave, poznatijeg kao onlajn. Sada ih je na tom spisku ukupno 65.

"Fakultet Univerziteta u Beogradu je u bloikadi, nema polaganja ispita za pojedine ćacije, ili ćemo svi polagati ili niko."

Stvar je u u tome što je kraj blokade kad studenti kažu da je kraj a ne kad minisitarstvo to odluči.

"Mislim da je Državni univerzitet u Novom Pazaru među prvim univerzitetima koji su uveli onlajn nastavu, međutim niko od nas to ne smatra legitimnim. Pogotovo ne studenti koji su u blokadi i samim tim niko nije prisustvovao nastavi. Mislimo da nema smisla blokirati univerzitete i borit se za to nešto, a ovamo iza leđa da slušamo nastavu koja pritom i nije toliko kvalitetna čim je online. Pritom ono što je pohvala da kažem za studente Državnog univerziteta u Novom Pazaru jeste to da 98 odsto studenata ne prati onlajn nastavu, tako da smo mi u suštini i to onlajn što ima blokirali na neki način", kaže Selma Kolašinac, studentkinja DUNP-a.

Lako je iz fotelje ministra uslovljavati univerzitetske profesore koji mesecima nisu dobili platu i visokoškolske ustanove dovedene pred bankrot posle višegodišnjeg finansijskog iscrpljivanja, a sada i vanrednih inspekcija. Ali vlast nije ta koja komunicira sa studentima, već dekani i propfesori. Oni su i odgovorni za školsku godinu, upis novih studenata i kvalitet nastave. A od njih se traži da školsku godinu nastave preko kompjutera.

"Kako se meni lično čini, u pitanju je, ako studenti išta od toga budu tolerisali iako smatram da neće, da je to onda najmanji ili najblaži vid nastave, što znači nekakvo kačenje materijala, što priznaćete ne možemo zvati nastavom, u tom smislu reči, što se tiče nastavnika pa i mene uključujući u to, ako se treba baviti nastavom onda se treba baviti nastavom u njenom punom formatu jer za to su fakulteti akreditovani. I sad to ima čitav niz različitih problema, oko toga da li je to zakonito, da li je to po akreditaciji, da li će to neko jednog dana osporiti ako se bude organizovalo, odnosno ako ne bude, kakve će biti represivne mere", kaže Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Da je pritisak sve jači, a strpljenja i razumevanja posle pola godine blokade sve manje - jasno je od fakulteta do fakulteta.

"Ja ne mogu više da dozvolim deci od 19, 20, 30 godina bez jasnih stručnih, životnih iskustava da vode fakultet. Da li razumete o čemu se radi? Deca su ovde da studiraju i ovde su u protestu, sve smo ih podržali, ali su prešli jedan Rubikon iz kojeg više sad ne možemo tako da izađemo. Dakle, moramo svi zajednički raditi i da se konsultujemo. Ako ja njima više puta kažem ne možete sajlom i katancem da zaključate glavni ulaz kad vama to odgovara, oni kažu 'mi smo izglasali', da, ali vi što ste izglasali, vi nemate nadležnosti za to", kaže Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta.

Vanja, da li vas dekan podržava od početka?

"Tako je, baš sam htela da se vratim na tu temu. Dakle jedno je podržavati medijski, na papiru, a drugo je šta se dešava u realnosti. Mi navodno imamo podršku dekana, međutim već po njegovim rečima možete videti da to nije baš tako i da unutar fakulteta nisu baš glatki odnosi što se toga tiče. Mi smo do sada imali mnogo nesuglasica, mnogo zahteva koje dekan nije ispunio, dekan i uprava", kaže Vanja Labus, studentkinja Šumarskog fakulteta.

Unošenje razdora proverena je taktika lomljenja otpora koju vlast jako dugo i do sada dosta uspešno primenjuje. Profesori i dekani se iz dana u dan zbog odbrane visokog obrazovanja, naučnog rada pa i egzistencije zaposlenih dovode u situaciju da moraju da biraju između nastave i svojih studenata. A ni pritisak na studente nije ništa manji.

"Imamo mi taj pritisak odavno ali smo isto tako svesni da naš univerzitet neće da postoji ako se ne ispune zahtevi pogodoti naš šesti zahtev za prunidnu upravu ne ispuni. nama se za vreme mandata naše tj. rektorke našeg univerziteta ugasilo par departmana. u suštini mi ćemo izgubiti univerzitet ako ne isteramo ovu bornu do kraja tako d isto nam se uhvati. ali nadam sed a ćemo pobediti , da će se svaki univerzitet u srbiji i generalno srbija kao celina osloboditi svega onog što ne valja, što trenutno traje", kaže Kolašinac.

Kad se na sve navedeno doda da fakulteti i dalje nemaju određene upisne kvote, a ministarstvo kaže da ih mogu dobiti tek kad se nadoknade oba semestra. Pa i da nisu zakazani ni prijemni ispiti niti upis nove generacije - jasno je da rešenje nije na dohvat ruke.

"Već smo u jednom turbulentnom periodu ali ja pretpostavljam da nas čeka još burniji period. možda će se to više odražavti na unutrašnjost samog fakulteta , možda to društvo neće tako opažati ali gotovo sam siugran da nas tako nešto čeka", kaže Čučković.

Planovi postoje, razgovori i dalje traju. Za danas je na Saobraćajnom fakultetu zakazan sastanak predstavnika studenata u blokadi i čelnika Beogradskog univerziteta. Najavljen je razgovor o Inicijativa za spas Univerziteta. Do sada su plenumi pojedinih fakulteta rekli da im predlozi dekana nisu prihvatljivi, neki drugi su najavili da će dati svoje predloge za izmene i dopune Inicijative.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Aleksandar Popović, profesor Hemijskog fakulteta: Univerzitet je bio meta ove vlasti i pre pada nadstrešnice