Uništavanje Apoteka Beograd, završni čin

Da grad Beograd ili država Srbija ne nameravaju da reše problem funkcionisanja preduzeća Apoteke Beograd, jasno je svakom ko poslednjih godina uđe u poluprazne i mračne lokale nekada najvećeg lanca apoteka u državi. Privatnici odavno vladaju u farmaceutskom biznisu, a Apoteke Beograd ostele su interesantne još samo zbog poslovnog prostora koji bi mogao biti prenamenjen u kladionicu, to pretpostavljaju malobrojni preostali zapolseni. Da li je to jedini razlog, nastavlja Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Uz prosvetne radnike, i farmaceuti zaposleni u državnim apotekama, ne moraju da zamišljaju kako je mesecima živeti bez plate, jer to žive.

„Šestog septembra će po pojedinačnom kolektivnom ugovoru biti tačno pet plata koje nismo primili. Prošle nedelje u petak smo primili drugi deo marta“, kaže Jelena Šikuljak, predsednica Sindikata “Opstanak” Apoteka Beograd.

„Delujemo kao prosjaci, kao kad biste vi od roditelja tražili, kao dete, da vas hrani. To je njegova obaveza“, kaže Sanja Sudimac, diplomirani farmaceut, Apoteka Beograd.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, obaveza je grada Beograda je da obezbedi lekove i medicinska sredstva i da kao osnivač, preuzme i odgovornost za ugovaranje plata. Ukoliko nije u stanju da to učini, obaveza se prebacuje na ministarstvo zdravlja.

Iako rade u državnoj firmi, zaposleni u Apotekama Beograd sami zarađuju za robu, troškove i plate.

„Ovaj problem može lako da se reši, znači ako lokalna samouprava ne može svojim kapacitetom da plati naše dugove, onda lepo zakon kaže osnivačka prava se prebacuju na republiku. Prema tome ministarstvo evo, kad god smo se obraćali oni kažu nismo nadležni. Pa jeste nadležni, kako niste nadležni?“, smatra Šikuljak.

U nekoliko gradova u Srbiji apoteke više ne rade u svojim prostorima već u lokalima koji su pod zakupom ili su završili u stečajnoj imovini. U Leskovcu su nekadašnje apoteke ponuđene na prodaju, a u Kraljevu je objekat prodat zajedno sa parkingom. A u Beogradu, nijedan objekat Apoteka Beograd više nije u vlasništvu same ustanove, svi lokali upisani su na Grad Beograd.

„Sad ne znam tačno koje godine, ne zna zato što je to urađeno nama zaposlenima iza leđa. Prethodna direktorka Jasminka Bjeletić je po nekoj uredbi sa gradom, koju je grad doneo, sve naše lokale koji su bili u našem vlasništvu je predato gradu. To se nije desilo samo sa Beogradom, to se desilo sa svim državnim apotekama u Srbiji“, ističe Sudimac.

Dešava se i da trenutni vršilac dužnosti Apoteka Beograd, Nikola Prelević, ne bi smeo i dalje da obavlja tu funkciju.

Prema članu 117 Zakona o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je da ako osnivač zdravstvene ustanove, u ovom slučaju Grad Beograd, ne imenuje direktora, kao i u slučaju kada dužnost direktora prestane pre isteka mandata, dok se ne sprovede konkurs za direktora, osnivač imenuje vršioca dužnosti direktora, na period ne duži od šest meseci. Kada se u skupštini grada glasalo za imenovanje Prelevića na mesto v.d. po treći put, iz materijala je izostavljeno da v.d. na toj funkciji ne može da bude više od šest meseci.

„Sad ću vam pokazati u jednom slučaju, ovo je materijal za odbornike kada glasaju, dakle kako je gradsko veće to pripremilo, oni su citirali član 117 ali su namerno tamo gde ide zarez, da može da ima samo jedan mandat stavili tačku. To je posebna stvar koja se tiče gradskog veća i njihovog krivičnog dela. Sud je poništo prvostepeno to rešenje o imenovanju“, kaže Aleksandar Stevanović, gradski odbornik Ekološkog ustanka.

A Grad o tome nema pojma ili se pravi da nema.

„Grad kaže, evo potpis zamenika gradskog pravobranioca Beograda, da grad nije kao osnivač obavešten o sprovedenom konkursu na kom je izabran aktuelni vršilac dužnosti direktora, pa kako bi ustanova mogla da nastavi da funkcioniše oni su se navodno eto složili“, kaže Stevanović.

Jedino rešenje za Apoteke Beograd je prodaja te ustanove, rekao je gradonačelnik još prošle godine u septembru.

„Poslednji put kada smo o tome diskutovali imali ste manje više u njegovom stilu posprdnu izjavu gradonačelnika aktuelnog da će on prihvatiti neke predloge opozicije za direktora ali da reše problem. Dakle, jedan ignorantski i posprdni stav ka tome“, navodi Stevanović.

„Vidite kakva se igra igra sa nama. Nećemo vas privatizovati ali ćete raditi bez plata. Da li iko u Srbiji radi da ne prima platu?“, kaže Sudimac.

„Evo još pedeset možda i više je najavilo u septembru da će otići jer jednostavno ne može da se živi bez plate“, kaže Šikuljak.

Kad bi se Apoteke Beograd prodale, ne bi postojala ustanova u kojoj se neki preparat, po receptu lekara, radi isključivo za određenog pacijenta. Kada bi došlo do nestašice pedrijatriskih sirupa, ostali bismo bez ustanove koja izrađuje kompletan asortiman tih lekova. I još bi problema nastalo.

„Privatnici su se podigli i rekli kako neće da izdaju lek preko recepta. Zamislite tu jednu situaciju kad sve bude privatno ako sve bude privatno, u nekom momentu, bilo kom, kriznom, rat, neka pandemija ponovo, ili opet ovako neki finansijski momenat, kako će pacijent da podigne lek preko recepta?“, dodaje Sudimac.

Pre ili kasnije sve bi mogle da se svede na šok terapiju, tj na one lokale koje je preuzeo grad i neke nove vlasnike, do tada čekanje da se svima smuči, pa da odu ili u penziju ili na biro.))

Prilog pogledajte na početku ove vesti.