ISPRAVKA Rokovi trajanja namirnica se ne ukidaju u EU, radi se na reviziji pravila označavanja

Kako piše Raskrikavanje, u sklopu ove inicijative pokrenuto je više akcija, među kojima je i revizija Uredbe o informisanju potrošača o hrani, pošto su istraživanja pokazala da postoje velike varijacije u praksi obeležavanja datuma roka trajanja roba, ali i da nedosledna markiranja dovode do 10 odsto bačene hrane u lancima snadbevanja EU na godišnjem nivou.Uz nedovoljno standardizovano označavanje, kao veliki problem naznačeno je i jednoobrazno tumačenje oznaka „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do” od strane potrošača.„Ukidaju se rokovi trajanja namirnica” obmanjujući je naslov u jučeranjem štampanom izdanju Informera. Slično naslovljeni tekstovi su objavljeni i u oktobru prošle godine na portalima Blic, Politika, Nova, Kurir i 24sedam. Pojedini tekstovi su sadržali i informaciju da je EU u celosti odlučila da ukine rok trajanja za samo određene prehrambene artikle poput brašna, pirinča i senfa.Iz Evropske komisije za Raskrikavanje demantuju ovakve navode i potvrđuju da je rad na reviziji Uredbe o informisanju potrošača o hrani i dalje u toku. Države članice su podržale potrebu za usklađenim pristupom u oblasti označavanja datuma, ali je većina naglasila želju da se dodatno razmotre načini obeležavanja, još više istraže navike potrošača, ali i da se fokusira na podizanje svesti potrošača u pogledu bacanja hrane.Prema pisanju nemačkih medija tamošnji ministar poljoprivrede Džem Ozdemir smatra da „najbolje upotrebiti do” zbunjuje mnoge potrošače i da će predložiti ukidanje ovog roka trajanja na određenim namirnica.„Uzimajući u obzir složenost ovog posla, fokus je na prikupljanju čvrstih dokaza i podataka, posebno u pogledu uticaja obeležavanja hrane na ponašanje potrošača, s obzirom na cilj da se potrošači osnaže da donose informaciono potpunije, zdravije i održivije odluke prilikom izbora hrana”, istakli su iz Evropske komisije u odgovoru Raskrikavanju.Centar za unapređenje životne sredine je sredinom 2019. godine objavio istraživanje koje pokazuje da se svake godine u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane. To znači da se na dnevnom nivou baci oko 676 tona. „Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara (vrednost iz 2019. godine prim. aut). Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma)”, navedeno je tada u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine.