U Srbiji trenutno radi 100.000 stranaca: Koja su to deficitarna zanimanja?

Građevinski radnici, ali i IT strušnjaci. Srbiji nedostaje i niskokvalifikovana i visokokvalifikovana radna snaga. Koja su to deficitarna zanimanja u našoj zemlji? Koliko je naš obrazovni sistem u stanju da prati potrebe tržišta? Da li je rešenje u zapošljavanju stranaca? Ovo su neka od pitanja za goste Uglomera u jutarnjem programu "Probudi se", Jelenu Jevtović iz Unije poslodavaca i Zorana Ristića iz Ujedninjenih granskih sindikata Nezavisnost.

Srbija već godinama kuburi sa radnom snagom. Zbog toga je formirana Radna grupa Ministarstva za rad, u kojoj ste bila i jutraošnja gošća „Probudi se, a koja treba da sastavi listu deficitarnih zanimanja za strance. Ona sada pojašanjava na osnovu kojih parametara se pravi lista i kada će ona biti gotova, kao i do kojih zaključaka je došla Radna grupa, gde nedostaje najviše radne snage i koja su to trenutni deficitarna zanimanja u Srbiji.

U Srbiji je za prvih deset meseci ove godine izdato 35.000 radnih dozvola strancima. U našoj zemlji trenutno radi 100.000 stranaca. Ristić objašnjava koliko je dobro što se nedostatak domaće radne snage rešava na taj način i da li treba razmišljati o kvotama.

„M svake godine imamo odliv naših mladih u inostranstvo“, kaže Ristić i dodaje da u Srbiji ne smemo da dozvolimo da stranci imaju manju zaradu od domaćih za isto radno mesto.

Analize su pokazale da je najviše radnih dozvola prošle godine izdato Rusima, zatim Kinezima i državljanima Indije, a najmanje onima koji su nam i najbliži tj. državljanima zemalja Balkana. Član Ujedninjenih granskih sindikata Nezavisnost otkriva šta nam to pokazuje.

Nisu sva najtraženija zanimanja i najviše plaćena, te Jevtović analizira kako dolazak stranih radnika utiče na cenu rada i da li je to zapošljavanje jeftine radne snage.

Nedostatak domaće radne snage je usled odlaska mladih iz zemlje, pada nataliteta, Ristić komentariše u kojoj meri obrazovni sistem prati potrebe tržišta rada.

Srbiji fale zidari, keramičari, konobari, ali poslodavci sve teže pronalaze i IT profile poput stručnjaka za razvoj softvera. Gošća „Probudi se“ objašnjava šta nam više nedostaje – niskokvalifikovane ili visokokvalifikovane radne snage.

IT sektor u Srbiji beleži značajan rast, ali istovremeno imamo deficit kvalifikovanih stručnjaka. gosti TV Nova pokušali su da pojasne kako objašnjavaju ovaj paradoks.

U Srbiji već godinama postoji i dualno obrazovanje u srednjim stručnim školama. Ocena je da naš sistem fukcioniše između nekadašnjih škola učenika u privredi i dualnog modela na zapadu. Od pre tri godine dualno obrazovanje uvedeno je i na fakultetima.

Ristić komentariše kakave je njegov utisak kako ono fukcioniše.

Istraživanja Privredne komore Srbije pokazala su da naše komapnije, a posebno one manje, u aktuelnom sistemu dualnog obrazovanja i dalje imaju više troškova nego koristi. Smatraju da bi učenici mogli više da se uključe u proces rada.

Najavljene su izmene Zakona o dualnom obrazovanju. Statistika pokazuje da mladi sve više upisuju privatne nego državne fakultete, jer se navodno lakše dolazi do diplome? Jevtović ističe šta bi poslodavci menjali u postojećem sistemu i koliko vredi diploma bez iskustva, kao i koji su problemi u visokom obrazovanju iz ugla poslodavaca.

Privrednici predlažu izmene u sistemu dualnog obrazovanja tako što bi učenik prvo izabrao kompaniju i profil za koji bi se obučavao, pa tek onda školu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.