U EU stroža ograničenja za najveće zagađivače, u Srbiji preporuka za nošenje maski

Pred svaki početak grejne sezone, ista bojazan. Da li ćemo se, škiljeći očima, prepoznavati na ulici, ukrašeni maskama? Ozbiljnost višedecenijskog problema, posebno je aktuelan poslednjih 12 godina, od uvođenja monitoringa i očitavnja poraznih podataka. Rezultati - loš vazduh za čiji bi oporavak, prema vladinim dokumentima, trebalo do 2030. izdvojiti oko 2,6 milijardi evra. Za bolesti izazvane lošim kvalitetom vazduha, izdvaja se milijardu evra na godišnjem nivou.

"Kakva će biti sezona, koliko loša, po pitanju kvaliteta vazduha ne znamo, ali dobra ne može biti. Rezultati nečinjenja institucija države u odnosu na zdravlje građana, kao najviši javni interes, a pre svega od aero-zagađenja, jer smo među rekorderima u Evropi po smrtnosti na 100 hiljada stanovnika prema nivou aero-zagađenja, to znači da ne možemo da očekujemo išta dobro", kaže metorolog Milenko Jovanović.

"Ono što je kod nas najveći problem - susendovane čestice, uzroci su mala i srednja ložišta, zatim industrija, saobraćaj i spaljivanje poljoprivrednih ostataka i gorenje deponija. Domaćinstva se greju na drva, ugalj i na druge načine, dok je ostatak priključen na daljinsko grejanje ili se greje na sruju, odnosno na gas", kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Domaćinstava koja grejanjem zagađuju vazduh, prema poslednjem popisu, u Srbiji ima milion i 420 hiljada. Meteorološki parametri ne zagađuju, ali utiču na smanjivanje, ili na povećanje zagađenja. Može se ipak uticati na izvore.

"Prvo, moramo da vidimo koliki je uticaj onoga što ima značajan doprinos emisijama, to je termo energetski sektor. Čuli smo da je tu bilo otvaranje postrojenja za odsumporavanje, na termoelektrani Nikola Tesla. Takođe, znamo da već neko određeno vreme takvo slično postrojenje radi na termoelektrani Kostolac", kaže Lekić.

"Prvo država pa onda mi, koji pratimo rezultate, držanje moritoringa - zašto je nokompletan, zašto neki gradovi nemaju uopšte monitoring, zašto je Surdulica preskočena ponovo sa tim? Odgovore mogu da daju oni koji ne znaju, ne žele da znaju, en mogu da urade ili nemaju odobrenje partijsko da to urade", rekao je Jovanović.

Sedamsto miliona dinara predviđeno je za različite vrste subvencija lokalnih samouprava i pojedinaca u prelasku na čistija goriva. Cilj je do 2030. godine dovesti vazduh u Srbiji ispod granične vrednosti zagađenja. Sagovornici ističu da samo u Beogradu ima oko 300 hiljada ložišta, ne zna koliko ih je promenjeno, ali je potrebno zameniti barem 50 odsto, da bi se osetilo poboljšanje. Samo u 2021. godini, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, loš vazduh odneo je više od 17 hiljada života, čime je Srbija postala evropski prvak i po smrtnosti od aerozagađenja u odnosu na broj stanovnika. Građani treba da prate informacije preko aplikacija za kvalitet vazduha, podsećaju doktori uz dodatne savete.

"Ako verujete gradskom zavodu, slušajte i njihove preporuke, tako da, nositi maske u onim groznim danima kada je to zagađenje stvarno intenzivno, izbegavati boravak napolju, šetnje, sport, trčanje, bilo kakve fizičke aktivnosti u tim danima, jednostavno ostati kući. Zatvoriti prozore. Ko ima sreće i materijalnih mogućnosti prečišćivače vazduha da upotrebljava i to je to", kaže dr Dejan Žujović, pulmolog.

Problem je još veći zbog masovne gradnje koja ruši ekosistem gradova, zbog uništavanja zelenila i poremećaja cirkulacije vazduha i vetrova.

Ipak, mere zaštite su periferne stvari, kaže Žujović, i građani treba da pritisnu nadležne da učine što više na poboljšanju kvaliteta i čistoće vazduha.

"Ja ne vidim drugi način da dođe do promena bilo kakvih, nego ovih akcija građanskih inicijativa, ekoloških udruženja, jedan građanski pritisak na vlastodršce koje god oni imali ime, boje, partijske, političke, da se ovaj problem reši", kaže Žujović.

Savet Evropske unije usvojio je direktivu kojom se uvode novi standardi kvaliteta vazduha i stroža ograničenja za najveće zagađivače. Nova pravila treba da doprinesu ostvarenju cilja o nultom zagađenju do 2050. godine. Takođe, služiće sprečavanju prevremenih smrti usled lošeg vazduha. Procenjuje se da u Evropi od posledica zagađenja svake godine umre oko 300.000 ljudi. Izmenjena direktiva predviđa i da građani mogu da traže nadoknadu u slučajevima da nepoštovanje pravila Unije o kvalitetu vazduha izazove štetu po njihovo zdravlje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: U 80 gradova i opština ne meri se kvalitet vazduha