U Beogradu održan protest za zahtevom za primenu Zakona o dobrobiti životinja

Ova zemlja, Srbija, ima i Zakon o dobrobiti životinja. Da se primenjivao, na ulici ne bi bilo nijednog psa lutalice, prihvatilišta bi imala kućice za pse, a oni koji zlostavljaju životinje plaćali bi milionske kazne. U ovoj zemlji dnevno ugine najmanje 500 napuštenih životinja, oko 200 hiljada godišnje, oko milion za pet godina.

Lajali su psi na platou ispred Uprave za veterinu dok su njihovi vlasnici u 11 i 52 ćutali osam minuta. Osam jer simbolizuje beskonačnost.

"Uvek ima neki komšija koji nije najbolji sa psima i koji nije najbolji sa komšijama koji imaju pse. Svaki dan je sve više napuštenih pasa, sve više zlostavljenih pasa, deca maltretiraju pse, odrasli maltretiraju pse, ne može tako. Trebalo bi da se ustanovi neki zakon koji bi bio poštovan i od strane i Vlade a i ljudi, ali uvek će postojati jedna osoba koja će da bude izrod. Ja ne volim to. Kako se zove pas? Bak. Udomljen? Ne trenutno je kod nas u privremenom smeštaju ali čeka dom. Da vidimo Baka. Ja sam imala 16 godina lutalicu nažalost morala sam da ga uspavam ali sam došla da podržim sve koji imaju pse. Zašto je tako loše stanje u vezi sa napuštenim životinjama u našoj zemlji? Pa zašto je loše stanje u svim oblastima naših života, dakle ista priča, ljudi ne rade svoj posao, daju prioritet nečemu što je potpuno nebitno, umesto da damo prioritet životu, ljubavi, životinjama, radosti, mladosti", kažu građani.

Došla je i mladost na protest za primenu zakona protiv zlostavljanja životinja sa zastavom Veterinarskog fakulteta. Mladost koja je prozrela pokvarenost.

"Ljudi koji kupuju ljubimce nisu odgovorni vlasnici i ostavljaju ih na ulici a kako svi znamo, naši šinteraji i sve ustanove koje ih primaju ne rade dobar posao tako da imamo mnogo pasa na ulici i mnogo pasa u šinterajima ima preloš tretman tako da misim da se zato skupilo toliko ljudi ovde", kaže Andrija Vlahović, student Fakulteta veterinarske medicine.

Poslednji slučaj mučenja životinja obelodanili su iz pokreta Kreni promeni. A ono se, kao i mnogo puta u poslednjih nekoliko godina, dešavalo u baš prihvatilištu za pse. U prihvatilišta mediji ulaze teško ili nikakao i uvek na sopstvenu odgovornost jer retki dobiju ulaznice, na obodima su gradova, a unutra su horor scene. Takve je gledala 5. decembra prošle godine aktivistkinja, Jelena Banac.

"U ponovljenoj poseti 27 januara mi praktično u prihvatilištu nismo našli nijednog od pasa koji su bili 5 decembra. Uginuli su? Pa to može da bude pretpostavka. Nije tekovina čovečanstva da u takvim uslovima držimo životinje, da je njima hrana razbacana u fekalijama, da umiru, da ne postoji evidencija uhvaćenih pasa a da se zna da svakog dana ekipe izlaze na teren", kaže Jelena Banac, aktivistkinja Kreni-promeni tima za dobrobit životinja.

Da stvar bude gora, situacija u kojoj su životinje, vlasnici životinja i oni koji životinje ne vole papreno je plaćena.

"Mi svake godine izdvajamo značajna sredstva, za poslove zoo higijene, za ujede tzv. napuštenih životinja, odnosno životinja čiji se vlasnik ne zna. Prema poslednjem izveštaju državnog revozora na te dve stavke za četiri godine potrošili 100 miliona evra", kaže Tatjana Laketa, aktivistkinja.

Ova zemlja ne vodi računa ni o ljudima a o životinjama da ne pričamo. Mi imamo relativno dobar zakon koji niko živi ne poštuje. Za šta god da zovete, bilo policiju, bilo inspekciju veterinarsku niko nije nadležan. Ni za šta. Ni za otrov, ni za lomljenje kičme, lomljenje nogu, da vam ne pričamo šta sve viđamo i šta lečimo za svoje pare", kaže Gordana Burazer iz Udruženja "Mirijevske šapice".

"Ova srednja fotografija je jedna ženka koja je ubijena, znači sačma, ovo je verna slika, to je njen rendgenski snimak, ona je upucana dok je dojila svoje štence, ničim izazvana, od strane nečoveka koji su dobili neke minimalne simbolične kazne", kaže Marina Petrović, aktivistkinja.

Svaka jedinica lokalne samouprave trebalo bi da ima prihvatilište, ali od njih 184 ni pola ih nema.

"Od 184 jedinice lokalne samouprave mi imamo 61 državni azil. Dakle većina tih jedinica lokalne samouprave nije ispunila svoju zakonsku obavezu iz 2009. godine", kaže Laketa.

"Pritom se na opštinskom nivou izdvajaju užasno velika sredstva i za poslove zoo higijene pa se onda vrlo često angažuje Avenija MB koja odvozi pse u limenim kutijama to možete da nađete na društvenim mrežama koje su aktivisti snimali godinama, dakle oni stave gomilu pasa u jednu limenu kutiju u koju treba da stane par pasa oni ih naguraju koliko mogu ima snimaka gde oni udaraju te pse dok ih stavljaju, zamislite kad je napolju 40 stepeni a oni ih voze 300 kilometara u limenoj kanti", kaže Laketa.

Zahteve da se zakon primenjuje, prihvatilišta kontrolišu, zlostavljači kažnjavaju, sa svim danas skupljenim potpisima, aktivisti su predali ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu. A Veterina Beograd već 10 godina sprovodi program "uhvati, steriliši, pusti" ali, zbog neogovornih ljudi, problem nije rešen.

"U Beogradu ne bi trebalo da ijedan pas bude na ulici jer su svi ti prvobitni uličari odavno mrtvi. Zato što ih ljudi i dalje izbacuju jer nisu čipovani. I kad imate nečipovanog psa vi ne možete da utvrdite koga treba da kaznite", kaže Laketa.

I baš to, da kazna stigne sve koje nije, zatražiće opet za dve nedelje ispred ministarstva poljoprivrede.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Srbija ponovo u začaranom krugu trovanja životinja: Nižu se slučajevi ubijanja i zlostavljanja pasa i mačaka