Turizam i industrija zabave: Ugašeni poslovi zbog korone

Jedanaest i po meseci traje epidemija koronavirusa, isto toliko u nekim sektorima traje i pandemija otkaza. Najugroženiji je sektor turizma jer nema putovanja, ali i oblast zabave jer nema koncerata, ni drugih događaja. Ni jedne, ni druge država nije prepoznala na pravi način.

Ovakve scene gotovo smo zaboravili, a čini se i da su zaboravljeni i svi oni koji su vredno radili da bismo mi uživali na nekom koncertu. Među njima je Vladan Lilić, koji se se produkcijom koncerata bavi 40 godina. Skoro godinu dana njegova oprema je pod ključem.

„U svim zemljama je event industrija najviše stradala, jedina je skroz zaključana ona je početkom marta prestala da radi i do sad se nije dogodilo ništa“, kaže Vladan Lilić.

Od početka pandemije koronavirusa oko 20.000 ljudi iz sektora zabave postalo je nevidljivo za državu.

„Država ne daje ništa konkretno, praktično je sve vrlo haotično. Ne vidi nas i nigde u svim njenim merama ne postoji naznaka da ćemo negde biti prepoznati“, objašnjava Vladan Lilić.

Ništa bolje nije ni u sektoru turizma. Oko 60 odsto ljudi ostalo je bez posla, a samo 1/4 turističkih agencija obnovila je licencu za rad. Tri pokušaja državne pomoći nije mnogo pomoglo, jer prometa nema.

„Nažalost, sa tom pomoći nismo mogli da izdržimo pritisak plata pa smo morali da otpustimo većinu radnika, ljude koji su kod nas radili 30 godina, ali takva je situacija, ne možemo nikog da krivimo. Bile su tri plate u prvom turnusu pomoći, ali neto plate. Poreske obaveze koje su 61,5 odsto su ostale, dobili smo 30.000, a državi moramo da damo 18.000. Eto vidite kakva je to pomoć bila“, priča Vladimir Vlaho, vlasnik Turističke agencije „Sabra travel“.

Poslednja pomoć države mnoge turističke radnike izvela je na ulicu. Država je istu pomoć ponudila i onima koji dobro posluju i onima koji ne posluju uopšte.

„Fiskalni savet konstantno od početka krize govori da ta pomoć mora da bude selektivna i da bi najviše novca trebalo da ode najugroženijim. Od 250 milijardi dinara za sektorsku pomoć otpada od dva odsto sume, od 250 milijardi svega pet milijardi“, napominje Mateja Agatonović, novinar Nove ekonomije.

Svi ovi ljudi ne žele milostinju, već traže da rade, onako kako je to u ovim trenucima moguće. Iz agencija predlažu, da ako već ne mogu da rade putovanja u inostranstvo, da im se omogući da ugoste strane turiste kod nas. Da se smanji cena PCR testiranja i da se odobri dolazak kruzerima.

„Svi ti gosti koji su ušli na kruzer su stariji građani, svi su 65, 70 plus, svi su već vakcinisani, oni na taj brod ne mogu ući ako ne bez vakcine onda bez PCR testa. Da li to znači da kada dođu u Beograd treba ponovo da se testiraju kada izlaze na jedno panoramsko razgledanje iz autobusa u trajanju od tri sata“, kaže Vladimir Vlaho.

Ne, brod neće doći, kaže on, to je 600 uplova brodova, 600 brodova kojih smo se mi rešili, jer niko nema razumevanja da razmišlja na takav način.

Za njihove molbe, međutim, trenutno nema sluha, a za 4.paket pomoći teško da će biti para.U turizmu se uzdaju još jedino u letnju sezonu, dok letnjih festivala i svirki kod nas za ovu godinu nema ni u najavi.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinarke Nataše Jovanović možete pogledati ovde: