Trideset godina višestranačja: Da li smo zreli za promenu?

Emisije 09. dec. 202019:36
Podeli:
Foto:Nova S

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji je glasalo manje od polovine onih koji su na to imali pravo. A pre tačno tri decenije, situacija je bila drugačija. Na izborima koji su označili početak višestranačja u Srbiji izjasnilo se skoro 72 odsto birača, a ekipa emisije "Među nama" postavlja pitanje - da li se, osim izlaznosti, išta suštinski promenilo?

Ovako su 9. decembra 1990. godine izgledali prvi višestranački parlamentarni izbori, nakon decenija jednopartijskog sistema. Danas se od njih navršilo punih 30 godina, ali se ne može reći da je demokratija u Srbiji od tada mnogo sazrela.

„Demokratija podrazumeva i slobodne i poštene izbore, ne samo takmičarske i poštovanje osnovnih sloboda i prava građana, pre svega medijskih, što nije bio slučaj 90-tih godina,  niti je slučaj nekoliko poslednjih godina. Praktično uprkos višestranačja i intenzivne utakmice vlasti i opozicije mi smo imali demokratiju samo deceniju i po posle 5. okrobra“, kaže prof. Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević.

Nebojša Vladisavljević Foto:Nova S

Znači, kako kaže,  jednu dinamičku političku utakmicu vlasti i opozicije po modelu evropskih kontinentalnih demokratija.

Šta je onda potrebno da bismo konačno imali izbore koji su demokratski u pravom smislu te reči – istraživala je CRTA. Kažu neophodni su ravnopravnost učesnika u kampanji, ravnomerna medijska zastupljenost, sloboda izbora i jednako biračko pravo, kao i da izborna prava budu zaštićena, te da je za integritet izbornog procesa ključna uloga izborne administracije.

Raša Nedeljkov Foto:Nova S

„Nemoguće je da imamo poštene izbore ako one stranke u vlasti koriste tu poziciju i imaju neverovatnu startnu prednost. Ne možemo da govorimo o poštenim izborima ako se ne poštuje zakon koji kaže da medij ne može da navija za jednu političku opciju, da blati drugu opciju, da diskriminiše na taj način, ne samo partije na izborima, već diskriminše građane“, kaže programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Kada je u Srbiji uvedeno višestranačje, prvi izbori su održani po većinskom sistemu, što znači da su građani glasali za kandidate, a ne stranke. Danas glasamo po proporcionalnom izbornom sistemu, a postoji i onaj kombinovani. Koji je onda od ovih sistema najpošteniji i da li bi promena načina izbora poslanika mogla da doprinese većoj demokratičnosti srpskog društva?

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Đorđa Pavićevića, većinski sistem je i tada pokazao da je sa ispod 50 odsto podrške moguće dobiti više od 2/3 poslanika u Skupštini, on je teritorijalno reprezentativniji, ali nije reprezentativniji u odnosu na stavove ljudi o političkim zbivanjima.

Đorđe Pavićević Foto:Nova S

„Druga stvar koja je važna je da se on jako brzo deformiše, sklon je tome da stvara ono što zovemo lokalne moćnike ili šerife…“, ukazuje Pavićevć.

Dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima tek predstoji. Kažu da je njihova promena ključna, a opet malo ko veruje da će razgovor sa predstavnicima režima doneti stvarna poboljšanja na srpskoj političkoj sceni.

Veo prilog novinara Marka Novičića možete pogledati ovde:

Komentari

Vaš komentar