Trampov plan za Ukrajinu realno izvodljiv ili opipavanje pulsa

Mir posle dve i po godine rate bio je deo Trampove kampanje. Njegovim povratkom u Belu kuću pojavljuje se šansa da to i pokuša. Predaja okupiranih teritorija, demilitarizovana zona i zabrana ulaska Kijeva u NATO narednih 20 godina - detalji su mirovnog plana koji Tramp razmatra, kako je saopštio Vol Strit Journal, pozivajući se na troje ljudi iz okruženja američkog predsednika. Upućeni kažu da je polazna osnova ta da će zamrznuta dejstva na linijama fronta podeliti Rusi i međunarodne snage, odnosno NATO.

"Slaba tačka toga plana je zapravo i najvažniji problem, problem svih problema, zašto bi Moskva prihvatila takav plan? Moskva možda želi da se rat završi I ima snažne motive da u jednom trenutku zaustave potrošnju resursa I da se zadovolje sa delom Ukrajine koji su već stavili pod kontrolu", kaže Aleksandar Radić, vojno-politički analitičar.

Trampov Mirovni plan predviđa zamrzavanje sukoba na sadašnjoj liniji fronta i stvaranje demilitarizovane zone od skoro 1.300 km. Nejasno je ko će čuvati ovu teritoriju, ali američke snage neće biti uključene u mirovnu misiju, navodi se u tekstu američkog magazina. Rusi su ušli u rat da bi odbacili NATO od svojih granica, a sada su Švedska i Finska u alijansi, dok njene snage dolaze u Ukrajinu I u toj situaciji se na NATO može gledati kao profitera. Četiri oblasti su prisajedinili Rusi – hersonsku, zaporošku, donjecku I lugansku, dok se I dalje bore da zaokruže teritorije poslednje dve oblasti.

"Malo je verovatno da to mogu da urade u kraćem vremenskom periodu vojnim sredstvima i mislim da je za njih dovoljno to što Tramp očigledno ne spori Krim, ne spori rusko vojno prisustvo na prostoru Ukrajine I to je polazna faza za razmišljanje na ruskoj strani da li treba prihvatiti rešenje koje će ipak doneti određene teritorijalne dobitke?", smatra Radić.

"Problem je zato što bi za svaku realizaciju bilo kakvog mirovnog sporazuma koje bi uključilo da Ukrajina dozvoli da Rusija ostane na teriotirjama koje je okupirala značilo silazak sa vlasti Zelenskog. Pitanje je da li bi on na to pristao", kaže Željko Pantelić, novinar.

Ukrajinsko insistiranje na zaštiti punog teritorijalnog integriteta I suvereniteta uz podršku spoljnih saveznika nije realno, jer podrazumeva vojni poraz Rusije, što je daleko od bilo kakvog scenarija. Trenutak je za kompormis.

"Sada je pitanje kako zaustaviti borbena dejstva I na koji način stvoriti efikasne garancije za to da će primirje da bude poštovano. Naravno, ako se gleda na to iz ugla zapada, podrazumeva se angažovanje snaga NATO I tu nastaje zapravo problem, zato što je to guranje prsta u oči Kremlju – zbog čega su se onda borili, kako da opravdaju naciji da posle toliko hiljada žrtava zapravo je NATO na granicama Rusije?", kaže Radić.

Brajan Lanza, strateg republikanske partije i jedan od Trampovih savetnika u kampanji kaže da zadatak nisu teritorije i njihova raspodela, već postizanje mira. Trampov tranzicioni tim se ogradio od ove izjave, ali naznaka tog pravca ima.

"Sledeći period, u naredna 2,3 meseca pre nego što Tramp dođe na vlast biće izloženi žestokoj ofanzivi jer će Rusi hteti da zauzmu što bolje pozicije kako bi ušli sa te privilegovane pozicije u pregovore o privremenom rešenju, jer teško je govoriti o konačnom rešenju za Ukrajinu – nije moguće da Ukrajina uđe u NATO, nije moguće da Ukrajina uđe tako ekspresno u Evropsku uniju i to dodatno komplikuje stvari", kaže Pantelić.

Putina po završetku rata čekaju optužnice Haškog tribunala što će pokolebati većinu zapadnih lidera da se s Putinom sreću. U Evropskoj Uniji to bi mogao da ponovi Viktor Orban. Za sada deluje da evropski lideri traže neki svoj mirovni plan.

"Narednih dana ćemo veoma intenzivno koordinisati saradnju sa zemljama koje imaju veoma sličan pogled na geopolitičku i transatlantsku situaciju i situaciju u Ukrajini. Uskoro možemo očekivati posetu predsednika Francuske Varšavi, premijera Ujedinjenog Kraljevstva, moja poseta Londonu. Za nekoliko dana ćemo ugostiti generalnog sekretara NATO-a, posetiću i Stokholm i sastati se sa skandinavskim i baltičkim zemljama u kontekstu novih izazova sa kojima se suočava naša domovina, ceo region, Evropska unija i zapadna zajednica", poručio je Donald Tusk, premijer Poljske.

Problem je što nažalost Evropa nije toliko jaka ili nije toliko manje slaba sada nego što je bila 2017. godine, jer kada je Tramp došao 2017. godine na vlast, u berlinu je sedela Angela Merkel, makron je tek bio došao u Jelisejsku palatu i Evropa je bila u mnogo boljoj poziciji da se odupre politici Donalda Trampa – zavadi pa vladaj", smatra Pantelić.

Odavno se rat u Ukrajini proširio. Prisustvo vojnika Severne Koreje, koji se od skoro bore na ruskoj teritoriji, samo dokazuje globalni značaj postizanja mira što je pre moguće.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Donald Tramp proglasio pobedu na izborima: Čestitke stižu sa svih strana, što iskreno, što preventivno