Tramp u ciframa - skok vrednosti dolara i bitkoina

Osim političkog cunamija i prestrojavanja u zapadnom svetu posle pobede Donalda Trampa na izborima za Belu kuću, po običaj su odmah reagovale i berze. Vlasnici krupnog kapitala očekivano pozdravljaju najavljeno smanjenje poreza, skočile su vrednosti dolara i bitkoina na berzama, ali poznavaoci ekonomskih kretanja upozravaju da bi eventualno Trampovo zaoštravanje trgovinskog sukoba sa Kinom, ili čak sa Evropskom Unijom mogao da ima negativne posledice i po Srbiju. S poznavaocima tržišta razgovarao je Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Trampova pobeda izazvala je brojne reakcije, ali i nagle promene u ekonomskoj sferi. Samo dan posle njegove pobede, povećala se vrednost dolara. Amerikanci sa Floride očekuju 4 godine ekonomskog razvoja.

I stari Trampov ljuti protivnik, američki levičar Berni Sanders, smatra da su demokrate kažnjene jer nisu slušale potrebe naroda, naročito ekonomske.

„Ne treba mnogo da čudi da Demokratska stranka, koja je napustila radničku klasu, otkrije da je radnička klasa napustila njih. Dok demokratsko rukovodstvo brani status kvo, američki narod je ljut i želi promene. I u pravu su“, zaključio je Sanders.

Izbori u Americi uvek utiču na berzanska kretanja. Ovog puta, investitori su reagovali i na prethodni Trampov mandat, objašnjavaju upućeni. Svemu doprinose i predizborna obećanja.

„Ekonomija voli kurs republikanaca. To kažemo teoretski – manje mešanje države, manji porezi, u tom nekom smislu to je bolje za biznis, ali to treba gledati u širem kontekstu. Počev praktično od pandemije ima budžetske deficite koji su na nivou ratnog okruženja, dakle Amerika troši kao da je u nekom velikom ratu i to je neodrživo i verovatno neko pitanje koje je moralo da dođe na scenu ko god da je zaseo u Belu kuću“, smatra broker Nenad Gujaničić.

A širi kontekst se odnosi na trgovnski rat s Kinom. Ako Tramp uvede visoke carine na kinesku robu, kao i na onu iz Evrozone, to će uticati i na Srbiju. Pale su vrednosti kapitala u industriji zelene energije, jer je novi-stari američki predsednik zagovornik klasičnih industrija i nije ljubitelj zelene tranzicije. Skočile su i akcije banaka, jer se i u tom sektoru očekuje manje striktna državna regulativa. Pored svega, došlo je i do poskupljenja kripto valuta,

„Imamo i Ilona Maska koji je Trampov ne samo poslovni, nego i privatni prijatelj koji je pobornik kripta i koji se zalaže i za dož koin i bit koin i cela ta njegova inovativna priča negde uključuje i kripto valute – to je isto ogroman plus. I ono što je možda najjače, to je da je Tramp javno rekao da razmatra i to ozbiljno razmatra uključenje bitkoina u sve nacionalne trezore, kao u neku državnu kasu, koja će imati i bit koin“, kaže Igor Mirković, stručnjaka za kriptpo industriju.

„I nekakav miks između svega toga, videli smo ogroman skok akcija Tesle, koji su, naravno, neka vrsta zelene industrije, ali ne zbog toga, već jer je Mask bio jedan od glavnih agitatora u kampanji i velika je verovatnoća da ova pobeda ne bi bila tako ubedljiva da se Mask nije uključio“, kaže Gujančić.

Tramp je najavio da će smeniti direktora komisije za hartije od vrednosti, koji je mnoge grane i razvoje u industriji zaustavljao. Obećano je i da će dati priliku kripto valutama da se razvijaju na način na koji one to žele. Iz kripto zajednice sad očekuju ispunjavanje obećanog.

„Čim je Tramp prvi put pomenui bit koin u nekom javnom obraćanju cela kripto industrija se u potpunosti zapalila. Zašto? Zato što to ljudi, političari, prosto do sada nisu radili i nisu videli u tome veliki potencijal. Cela kripto zajednica je stavila njega na vrlo visoko mesto uticajnog čoveka koji može nešto da promeni“, kaže Mirković.

Dok su oči sveta uprte u neizvesne globalne promene koje mogu da se dogode usled Trampovih ekonomskih poteza, u Srbiji su stvari na terenu mnogo jasnije. Sa ulica se Tramp smeši sa bilborda medija bliskih vlastima, a uprkos protivljenju delka javnosti i akivista, očekuje se i investicija Trampovog zeta, milijardra Džareda Kušnera, u novi hotelski komplks u centru Beograda, na mestu današnje porušene zgrade Generalštaba.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.