Težak put beskućnika do obroka i prenoćišta u Beogradu

Dolaskom prvih ledenih noći i jutarnjih mrazeva, dolazi najteže doba godine za one koji su primorani da žive na ulici, jer su iz najrazličitijih razloga ostali bez doma u koji bi mogli da odu. Gradska vlast otvara nova prihvatilišta i tvrdi da su kapaciteti više nego dovoljni, ali da bi beskućnik od države dobio pomoć u hrani i higijeni ili noćni smeštaj na toplom, mora da ima lična dokumenta i bude u evidenciji što mnogi nemaju, jer nemaju ni adresu na kojoj bi bili prijavljeni. Kako u glavnom gradu zimu dočekuju oni koji nemaju kud sa hladnoće, saznajte u priči Dine Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Kad padne noć pašće i ispod nule. Više hiljada ljudi nema krov nad glavom, samo u Beogradu. Prihvatilište za odrasle i staria lica na raspolaganju ima samo 120 kreveta, a korisnik u tom prihvatilištu može da provede samo šest meseci. Drugo prihvatilište na Autokomandi je noćno, otvara se u osam uveče a zatvara u osam ujutro. Tu smo i sreli one kojima je najpotrebnije. Njihove priče i razlozi zatp su završili na ulici su različiti.

„Odavde iz Beograda sam rušile se te barake šta će da bude, bilo po pet hiljada evra pa malo pa montažne kuće, dobijem dva miliona i čovek mi proda stan bez struje bez papira i traži da ja platim struju koju nisam potrošio i izbacio me napolje i ja sam ga tužio dobio sam presudu, dao sam izvršiteljima 50 hiljada i čekam sad da vidim da li će da bude nešto od toga. A do tad? Do tad svugde po malo“.

Noći provodi u privremenom prenoćištu.

„Usluga nije loša ljudi ne valjaju napiju se vređaju, dobiješ narezak, čaj, pecivo, paštetu jedan dan i tako, u šest sati te bude u sedam napolje“.

Na Zelenom vencu spava mnogo ljudi koji nemaju krov nad glavom.

„Bilo je sigurno minus tri četiri. I gde ste vi spavali? Ovde. Bio policajac, bio kriminalistički inspektor, radio krivne delikte, ubistva silovanja i to. 05:42 + 06:06 Ovde se ne može spavati samo zbog hladnoće. To je po noći tarapana ova omladina to je haos, uvijek gladno, galama vriska dreka, pijani, nikad nisam prosio ali ujutru kad se probudim ostave mi parica. Koliko dugo spavate ovde? Dva meseca i četiri dana. 06:30 + 09:39 A gde ste živeli do pre dva meseca? Do pre dva meseca sam živio na Bežanijskoj kosi bio podstanar plaćao 150 evra sad više ne mogu kad sam ostao bez posla. 09:51 + 09:53 Ja sam mjesečno radio 550 sati, ni onaj Titov, kako se zvao onaj udarnik. Alija Serotanović, e Alija Serotanović da, on toliko sati nije imao koliko ja“.

Na mestu gde desetine autobusa voze ljude kući, desetinama ljudi to mesto je kuća.

„Ja sam ti do pre dva meseca bio u zlatu, a sad sam u blatu. 03:01 + 01:11 Koliko nemate dom? Dva meseca sad zadnji a inače više od osam godina kako sam došao iz Beča i sam na ulici. Jeste koristili centre za beskućnike? Jesam i izbacili me. Što? Zato što ja pričam istinu. Šta je istina? Da ova vlast ne vredi ništa. 01:37 + 02:35 Kako se grejete noću? Bog. On me greje“.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić prošle godine otvorio je prihvatilište za beskućnike na Autokomandi i tada rekao da se kao som upecao na tvrdnju novinara N1 da samo u Beogradu ima oko pet hiljada beskućnika.

„Ako ih ima pet hiljada zašto ne dolaze ovde da koriste uslugu koju za njih grad Beograd pruža?“, pitao se Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda.

„Samo u Beogradu ima oko 4000 hiljade ljudi koji su u situaciji primarnog beskućništva“, kaže Marko Vasiljević.

Kako bi potkrepio tvrdnju da je broj osoba bez doma znatno manji, gradonačelnik je rekao da ni svi kreveti u Kumodraškoj nisu popunjeni.

„Tu kapacitete nikad nismo imali do kraja popunjene da znate da je tu najveći broj koji je to koristio 66. Uglavnom ti ljudi ne žele da imaju stalan smeštaj, mnogi od njih nemaju dokumenta iako grad beograd finansira izdavanje dokumenata i žive na način na koji žive“, rekao je Šapić.

„Nemogućnost da poseduju lična dokumenta dolazi iz činjenice da postoje ozbiljne administrativne prepreke prilikom prijave prebivališta to su ljudi koji žive na ulici oni ne mogu da prijave prebivalište postoji zakonska mogućnost da prijave adresu centra za socijalni rad međutim to u praksi ide izuzetno sporo“, kaže Vasiljević.

A ako osoba nema ličnu kartu ne može da dobije socijalnu pomoć.

„Ako niste korisnik socijalne pomoći vi ne možete čak da dobijete obrok u narodnoj kuhinji“, kaže Vasiljević.

Sistem osobama koje nemaju dom odmaže. Na primer, kovid mere su u glavnom prihvatilištu u Kumodraškoj važile do aprila ove godine. Iz A11 kažu da su u tom prihvatilištu kapaciteti već puni, otvaraju se tokom zime a tokom leta se zatvaraju. Ono što se ne radi a trebalo bi je trajno stambeno zbrinjavanje. Finska je usvojila program koji se zove Housing first. U toj zemlji kada neko ostane bez doma prvo mu se obezbeđuje neki vid socijalnog stanovanja a onda se radi na drugim merama podrške, obezbeđuje im se socijalna i zdravstvena zaštita i uključivanje u svet rada. U Srbiji…

„U vreme trajanja pandemije, prihvatilište za beskućnike uopšte nije primalo nove korisnike jer nisu imali dovoljno prostora i kapaciteta da organizuju izolaconi blok a onda ste imali situaciju da se osobe u situaciji beskućništva kažnjavaju prekršajno zbog kršenja policijkog časa“, poručuje Vasiljević.

I to možda najbolje opisuje situaciju u kojoj smo svi.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.