Sve veći broj ustanova čiji zaposleni zbog štrajkova i podrške studentima trpe odmazdu

Prosvetni radnici koji su obustavili nastavu zbog podrške studentima i njihovim zahtevima nisu dobili prvi deo martovske zarade ili im je značajno umanjena i oni su namasovnija društvena grupa koja podnosi teret podrške studentskom buntu. Ali nisu jedini. Zaposlenni u pojedinim socijalnim službama takođe nisu dobili plate, a pojedinci iz državnih insttiucija koji otvoreno podrže strusneti protest dobijaju otkaz ili trpe drge vrste pritisaka. Ko sve ispašta zbog javne odluke da podrži studentski bunt, Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Ustali su oni koji čuvaju i uče decu, a za njima i oni koji pomažu svima da sa problemima izađu na kraj. I svima im je značajno umanjena zarada za februar. Pritom, prosvetni radnici koji obustavljaju nastavu, radne dane provode u školi sa decom, kao što socijalni radnici koji štrajkuju od 24. februara, odlaze na posao i bave se hitnim slučajevima poput nasilja u porodici ili hitnog zbrinjavanja.

„Ljudi koji su bili u štrajku 130 je dobilo umanjene zarade. Prilično proizvoljno su im umanjene zarade i ta umanjena se kreću od 20 do 30 hiljada dinara, znači nije u pitanju mala cifra, bar za nas, koji imamo inače plate ispod republičkog minimuma, proseka pardon“, kaže Jelena Mirković, predsednica štrajkačkog odbora u Gradskom centru za socijalni rad.

„U štrajku je većina zaposlenih, od 17 beogradskih centara za socijalni rad, 16 je u štrajku“, kaže Željka Novaković, socijalna radnica i zamenica poverenica Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

Oblast socijalne zaštite podeljena je na dva ministarstva, na ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na ministarstvo za brigu o porodici i demografiju a socijalni radnici osećaju se razapeti između malih primanja, previše posla u odnosu na broj zaposlenih, optužbi da oni ljudima oduzimaju decu i još mnogo, mnogo gorih okolnosti.

„Mi imamo tragedije ispred centara za socijalni rad, imali smo ubistva, imali smo ubistvo deteta, imali smo povređivanje kolega. Imali smo tragediju u Ribnikaru koja nije bila dovoljna opomena za nadležne da se nešto u društvu dramatično menja i da mora da postoji odgovor države prema ovim problemima“, kaže Novaković.

Od države pre svega traže da od njih ne traži nemoguće.

„Mi radimo, 350 po čoveku, procenjuje se, porodica godišnje a preporuka evropska je 30, naravno povećanje zarada koje su sramotno male. Tražimo sistematske preglede, tražimo poštovanje kolektivnog ugovora, takođe tražimo da se ispoštuju neke stvari koje su tražene u štrajku 2019. godine, koje su dogovorene a nisu ispunjene“, kaže Mirković.

„Da bi vi mogli nekome da pomognete ko je ugrožen, sami ne možete da budete u poziciji da je vama potrebna pomoć“, kaže Tamara Džamonja Ilić iz Društva psihologa Srbije.

Društvo psihologa Srbije podržava zahteve socijalnih radnika, među kojima su pored svršenih studenata Fakulteta političčkih nauka, i psiholozi, pedagozi i pravnici. Predsednica tog društva, Tamara Džamonja Ilić, podseća na zloupotrebu socijalno najugroženijih.

„Oni se, ne samo za mitinge koriste, nego i za kupljene glasove, za one situacije u kojima se pred izbore dele jednokratne materijalne pomoći koje kad pratite kretanje i izdvajanja za jednokratnu materijalnu pomoć koja i nije tako mala onome kome je potrebna, vidite da se pred izbore te sume višestruko uvećavaju“, kaže Džamonja Ilić.

Ima još višestruko uvećanih suma u oblasti socijalne politike.

„Recimo kao za ovaj sistem Sozisa, jedan sistem koji je uveden kao evidentiranje korisnika a zapravo je potpuno disfunkcionalan a košta preko 900 miliona dinara što kažu skupo košta a ničem ne služi“, kaže Džamonja Ilić.

Protiv pritisaka na zaposlene u vrtićima koji su se pridružili generalnim štrajkovima, danas su stajali radnici nekoliko vrtića sa beogradske opštine Zvezdara. Oni su petnaestominutnom tišinom na ulici odali poštu nastradalima u Novom Sadu a došli su da ih podrže i đaci obližnjih škola kao i roditelji.

„Nadam se da će se sve uskoro rešiti, da ćemo živeti slobodno i rasterećeno i da će sve biti bolje.“

Protiv pritiska na radnicu RGZ koja je podržala studente, ustali su studenti FPN kao i sindikati Zavoda.

„Od tolikih pritisaka, može da se oboli, ali bukvalno.“

„Naravno da je svaka vrsta pritiska a danas sve više govorimo o tom sistemskom mobingu, to se jako teško podnosi. To su ne samo psihičke posledice, nego i posledice po fizičko zdravlje jer posledice stresa ostavljaju efekte po celokupni organizam i na čitav niz somatskih tegoba, od kardiovaskularnih do svih ostalih“, kaže Džamonja Ilić.

Ali sve koji su pod pritiskom povezala je ista muka, pa kažu da se tako i pritisak lakše podnosi. Večeras su članovi kolektiva Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vožd“ u obustavi nastave pozvali građane da im se pridruže na skupu podrške za četiri nastavnika kojima se javno preti otkazom i protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.