Suđenje Fondaciji Ćuruvija na godišnjicu ubistva novinara

O Ćuruviji, a zapravo o Srbiji, 1999. i 2025. godina

Novih osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije nema, oni koji su u više postupaka svojevremeno bili osuđeni za to ubistvo, na kraju su oslobođeni krivice. Posle takvog epiloga, krenule su kontra tužbe. I baš na godišnjicu ubistva zakazano je pripremno ročište po tužbi nekadašnji optuženika Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića, bivših funkcionera Državne Bezbednosti protiv fondacije koja nosi Ćuruvijino ime. Posle svoje pravnosnažne oslobađajuće presude, oni tuže fondaciju zbog povrede ugleda i časti. Iz novinarskih udruženja ističu da ruka pravde i istina nisu jedno isto, podsetivši da Ćurivija nije jedini.

"Pravda je mrtva, ali istina živi. Istina je u svakom onom ko pokušava da do pravde u ovom slučaju dođe. To nije samo ovaj slučaj. To je slučaj Pantić, Vujasinović i slučaj 17 otetih, ubijenih i nestalih novinara na Kosovu I Metohiji, Srba Albanaca i stranaca", kaže Živojin Rakočević
UNS

"Da nam ništa drugo ne preostaje nego da se zajedno borimo da ovo društvo zaista jednog dana postane normalno, demokratsko, otvoreno, gde niko neće zbog svog mišljenja, svog teksta biti uhapšen, maltretiran, targetiran I nažalost kao u slučajevima Ćuruvije, Dade Vujasinović I Milana Pantića I ubijen faktički od te iste države", kaže Željko Bodrožić, NUNS.

"Sudi se Slavku Ćuruviji jer se želi da se potpuno zatre užasna priča o užasnom ubistvu. Ne samo ovom već i o svim drugim političke prirode koja su apsolutno ostala neistražena", kaže Veran Matić, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija.

Iz ovih udruženja, zajedno sa fondacijom i građanima, položili su vence na mesto Ćuruvijinog ubistva i upozorili na zabrinjavajuće paralele aktuelnih događaja sa onima od pre skoro tri decenije.

"Mi sada imamo otvorenu represiju, imamo potpuno nezakonita hapšenja kolumnista, novinara, pozive na hapšenje novinara, pretnje tužiocima koji neće da hapse novinare sa najvišeg mesta, strahovite obračune, strahovito targetiranje novinara, i mi se zaista plašimo da ovo ide u jednom pravcu koji nikome ne odgovara i posle koga neće biti povratka", kaže Ivana Stevanović, Fondacija ,,Slavko Ćuruvija’’.

"Mi danas imamo satanizaciju naših kolega i medija u Srbiji koja je često mnogo opasnija od one koju smo imali tada i ja sam iskreno zabrinut za bezbednost i živote novinara danas u Srbiji", kaže Matić.

Iz novinarskih asocijacija kaću da su hapšenje kolumniste Peščanika Dejana Ilića i skoro svakodnevni pritisci i propaganda protiv novinara čiji rad nije pod uređivačkom kontrolom vlasti jesu razlozi za udruživanje i dizanje glasa za slobodu izveštavanja.

"Mi ponovo gledamo oživljavanje te države koja je obavila smaknuće Slavka Ćuruvije. Ponovo imamo tu neku državnu terorističku organizaciju koja hapsi i proganja ljude zbog izgovorene reči", kaže Bodrožić.

Još jedna paralela su i ključne reči iz pisma koje su Ćuruvija i njegov kolega TIjanić uputili Slobodanu Miloševiću. Pet dana pre objavljivanja pisma ugašen je Ćuruvijin Dnevni Telegraf, zatim je donet rigorozni zakon o javnom informisanju, a pola godina kasnije, Ćurvija je ubijen. U tom pismu je, između ostalog pisalo:

,,Gospodine predsedniče, raspolaganje državnim i društvenim bogatstvom prepustili ste izabranom krugu od stotinu porodica koje uživaju vašu podršku i zaštitu, učinili ste da svaki funkcioner zavisi od vaše milosti napreduju najmanje sposobni ali beskrupulozni, zahteva se apsolutna poslušnost; izazivaju se histerične koreografije podrške...''

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Na godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije bilo zakazano prvo ročište u procesu u kom oslobođeni za to ubistvo tuže fondaciju sa njegovim imenom