Studenti traže izbore: Šta je sledeći korak?

Kucnuo je čas računamo na vas. Nepunih nedelju dana kasnije studenti jednoglasni u stavu da je došlo vreme da se raspišu prevremeni parlamentarni izbori.

"Ova vlast neće ispuniti naše zahteve i ako želimo da menjamo sistem, tj smatramo da je trenutno ključno da promenimo ovu vlast. Iz toga je proizišao naš zahtev, tj nije zahtev, nego smatramo da je za ispunjenje zahteva, preduslov promena vlatsi. Koja treba da potvdi svoj legitimnitet na izborima ako smatra da ga u ovom društvu ima", rekla je Sofija Perić studentkinja sa FPN-a.

OStudenti kažu na izbornim listama neće biti njihovih imena, već će odluke o tome ko će ih zastupati, doneti kao i sve prethodne većinom na Plenumima. Ističu da je stav većine da osim akdemaca na listi ne učestvuju ni imena koja su bila deo vlasti ili su u opozicionim partijama.

"Konkretno predlog FTN je bio da budu grupe ljudi koje su do sada najviše podržali Studentski pokret, što uključuje profesore, poljoprivrednike, prosvetare, lekare i slično. Što se tiče podele mandata dogovorili smo se na nivou države da svih pet univerziteteskih gradova skladno svojoj veličini dobije određen broj mesta na toj listi. Mi kao inženjeri smo imali matematički pristup pa smo imali varijaciju tzv. „Dontovog sistema“ pa ćemo tu ideju izložiti ostalim kolegama i idemo dalje u pregovore vezane za to", kaže Balša Bulatović, student.

Za profesora na Ekonomskom fakultetu Dejana Šoškića zahtev studenata je u najmanju ruku prirodan.

"Prirodno je da se iz ovakve društvene krize izlazi kroz institut Izbora, to bih rekao je pametan izbor da se očuva mir, dostojanstvo građana. Da se što pre dovedemo u neko stanje normalnosti da dođu oni izvršni organi vlasti koji žele da ispune zahteve studenata. I jedna stvar koja se činimi se se gubi iz vida, ti zahtevi studenata kako su definisani, oni su nesporni, oni počivaju na poštovanju Ustava Zakona na funkcionisanju Institucija, da društvo bude pravednije . Mene čudi da bilo ko u društvu ima nešto protivu tih zahteva", smatra Šoškić.

Profesori i u poslednjoj odluci stoje uz svoje studente. Sugerišu, da je uključivanje šire zajednice, pre svega Civilnog sektora ,važno koliko za formiranje izbornih lista toliko i za logistiku oko predizborne kampanje, toka izbornog dana i prebrojavanja glasova.

"Naravno studenti sada trebaju da tu svoju odluku proprate jednim širokim društvenim konsenzusom, da sve relevantne aktera okupe, da grade što više mostova, da se sruši što više zidova. I na taj način da se postigne zaista širi društveni konsenzus da se ova kriminalna korumpirana vlast skloni. Studenti su u svom Saopštenju i vrlo precizno naveli da su koreni ove vlsasti duboko zadrli u sve institucije i zato je potrebna široka akcija da se to promeni", kaže Vladimir Obradović profesor na FON-u.

Da se podsetimo da je nešto pre objavljivanje ove odluke studenata, predsednik SNS-a Miloš Vučević potencijalno raspisivanje izbora nazvao katastrofom za državu.

"Kakvu katastrofu, mogu da vode izbori. Pa izbori bi trebalo uvek da budu na dnevnom redu, svake demokratske zajednice. Čini mi se da se vrši jedna zamena teza, vrši se pritisak na studente da odustanu od blokada, a ne vrši se pritisak na Institucije da počnu da rade svoj posao, i na političke strukture u ovoj zemlji da poštuju zahteve studenata, koji su zahtevi za poštovanjem Zakona, funkcionisanjem Institucija. Nesporne stvari koje su normalne u svakoj normalnoj državi", kaže Šoškić.

Prilog Radice Stevanović iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Studenti traže vanredne parlamentarne izbore - vlast, po prvi put, ipak ne bi na birališta