222
Nije nužno da studenti gostuju na RTS-u . Nužno je da na njemu gostuje istina- svakoga dana - objavljuju studenti FDU-u i pozivaju građane da ne gledaju javni servis jer on ne može bez javnosti. Deo zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine i danas je preko interneta po treći put emitovao "Slobodni dnevnik", u znak protesta zbog manipulativne uređivačke politike” prvog programa te televizije. O ratu megaplenuma studenata objavljenom javnim servisima i pismima za dan zaljubljenih Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Zbog neistina na javnom medijskom servisu koje nisu demnatovane ni posle zakonskog roka od 30 dana – studenti umetnosti poglasili su medijski rat rts-u, informisanje građana uzimaju u svoje ruke.
U prvoj jutjub emisiji reset RTS-a – čitanje studentskih pisama javnom srvisu srbije za dan zaljubljenih.
I pored povremenih studentskih glasova na javnom servisu, studenti FDU porčuju – da tamo ne moraju ni da gostuju oni, ali mora istina. U borbi protiv, kako kažu, medisjkog mrajka, pdridružuju se studenti FTN u Novom Sadu.
„Imali smo primere, velikog protesta u Kragujevcu gde su oni svega 3 minuta centralnog Dnevnika posvetili jednom tako velikom skupu, gde nisu uopšte uzeli izjave studenata da pitaju zašto se to organizuje, već je to novinar interpretirao na svoj način, dok su sa druge strane 7 minuta posvetili skupu u Sremskoj Mitrovici. Istinomer izmerio – stranački skup SNS na Sretenje u Dnevniku 2 trajao je tačno 7 minuta i 20 sekundi. Brojniji, dobrovoljni skup u Kragujevcu na koji su pozvali studenti koji su danima pešačili imao je skoro upola manje vremena u istoj emisiji 3min i 45 sekundi. Od trajanja, važniji je kontekst“, kaže Aleksa, student FTN u Novom Sadu.
„Ovde je slučaj u uređivačkoj politici i onome što se stavlja na dnevno-medijsku agendu javnog medijskog servisa, a to su zapravo protokloarne priče, protokloarni događaji, koji isključivo prate valst i počinju zapravo tim događajima, a onda prate sve ono što su mnogo masovniji događaji kao recimo, evo imate danas toliko protest a na teritoriji Beograda i Srbije da nisam sigurna šta će se naći u večeras tom Dnevniku“, kaže Aleksandra Krstić, vanredna profesorka FPN-a.
„Stalno se govori o nekom djalogu, a mi ustvari imamo samo monologe, a kada bi se o tome govorilo na profesionalan način, na RTS-u koji je javni servis i na RTV sigurno da bi bilo manje tenzija i manje polarizacije u društvu koja postoji, ovde se RTS svrstao na jednu stranu“, kaže Veran Matić iz ANEM-a.
PROČITAJTE JOŠ:
222
11
0
0
Na pitanja o razlozima takvog izveštavanja, nisu odgovorili ni generalni direktor RTS-a Dragn Bujošević, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Stefanović, niti urednica Dnevnika 2 emitovanog 15. februara Bojana Mlađenović. A nisu samo studenti nezaodovljni programom koji finansiraju svi građani.
„RTS? jel gledate njihov program… Njihov ne, zato što znamo svi kako izveštavaju. Kako, nikako, kako se njima hoće, kako im narede i to je to. Prvobitno nisu izveštavali nikako, a sad su kao po minutima kao počeli da malo izveštavaju malo relaniju situaicju. Nisam nešto zadovoljan, a slabo i gledam. Nekad su bili profesionalniji, sada malo manje, bio je kvaliteniji program nekad. Ne gledam RTS, PINK, Happy, ne gledam ništa od javnih frekvencija, zato što ne prenose realno stanje stvari u svakodnevnom životu, u politiic i svemu. ni RTS, na tek nešto što se pokaže na društvenim mrežama kao presek. Mislim da je to mučenje gledati. Ne gledam tv, za ovo ovde – glavu, tv nije dobar, mediji nisu dobri, to je sve što imam da kežem, žurim na bus“, kažu građani.
U ovakvom izveštavanju javnog servisa – ljudi poput pevačice koja je ostala bez instgram naloga živeli bi u potpunom medijskom mraku – poruka je video snimka čiji su autori studenti FTN-a.
„Poštovana gospođo Karleuša, razumemo da je uslovima potpunog meijskog mraka, ge su studenti na instagramu poslednji bastion objektivnog informisanja, teško doći do nekih osnovnih činejnica.“
„Mi smo Jelenu iskoristili kao jednu metaforu osobe koja nema društvene mreže u našoj zemlji i koja se informiše putem tv sa nacionalnim frekvencijama, svi znamo kojih su to pet nacionalnih frekvencija, među kojima je i RTS“, kaže , kaže Aleksa, student FTN u Novom Sadu..
I nije samo probelm u javnom servisu, nego i u ostale 4 tv sa nacionalnom frekvencijom. Na jednoj od njih juče smo ponovo mogli da čujemo da su studenti strani plaćenici koji planiraju obojenu revoluciju, njihovi profesori su alavi, advokati šljam, a opozicioni političari kriminalci. Ali njihov program nema ko da reguliše, jer 3 i po meseca od raspuštanja rema, koji je ionako kažnjavao selektivno, novi nije izabran. 7 nezavisnih članova, među kojima je profesorka fpn Aleksandra Krstić, povukli su kandidature zbog nelegitimnosti procesa.
„Ovde nije reč o samo jednoj nac tv sa čije frekvencije smo čuli pre neki dna javni poziv na hapšenje profesora, dekana, rektora, što je apsolutno nedopustivo, jer to predstavlja govor mržnje, za takvu vrstu emitovanja jendostavnio mora da postoji vrsta kazne koja dolazi od regulatora. 05 45 + 08 00 nepostojanje rema, a plašim se, pošto je najbolje bi bilo kada vbi proces bio poništen i pokrenut ispočetka, da će proći 3, 4, 6 meseei do kad budemo imali rem. pitanje je da li će taj rem zaista biti nezavisan“, kaže , kaže Krstić.
Protiv uprave i uređivačke politike informativnog programa je i deo zaposlenih na RTS-u. Iz istog razloga radnici RTV na jutjubu emituju svoj program – Slobodni Dnevnik i tamo ukazuju na manipulacije kršenje zakona o javnim medijskim servisima.
„U Dnevniku emitovanom 15. februara na Sretenje ključna manipulacija nije u protestu studenata u Kragujevcu već u samom konceptu emisije“.
Protest studenata u Kragujevcu bio je treća vest i naveden kao jedan od tri skupa obeležavanja Sana državnosti a ne kao protest studenata.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
22
3
25
0
3
0
BONUS VIDEO: Studenti i radnici RTS-a zajedno uzvikuju: ČIJI JE RTS!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare