Studenti se ne bore za donošenje novih akata nego poštovanje starih - Milovan Pisari

Danimo svedočimo studentskom maršu, pozivaju sve da se sretnu na Sretenje, sutra u Kragujevcu. Njihov marš je slobodarski, to pokazuju i oni, ali i građani koji ih ovacijama dočekuju. Gost "Probudi se" analizira koje on paralele uočava sa njihovim zahtevima, željama, njihovim akcijama i onime što se događalo te 1804. godine u Orašcu i 1835. godine u Kragujevcu kada je donet za to vreme izuzetno moderan ustav.

Stanislav Vinaver je rekao da je Prvi srpski ustanak početak borbe za ljudska prava, jer su oni branili živote, imovinu i čast od samovolje dahija. Pisari komentariše da li su i studenti danas zapravo ustanici, kao i njihovi preci te 1804-te.

Mi volimo da se dičimo time da smo slobodarski narod, borci protiv nepravde, uvek na pravoj strani, te istoričar komentariše kako smo sada došli u situaciju da se mladi ljudi ponovo bore za neke osnovne slobode, poput slobode govora, mišljenja, pa čak i kretanja.

Te 1835. godine je donet Sretenjski Ustav, kaže se veoma liberalan za to vreme jer je ukinuo ropstvo i feudalne odnose, te Pisari pojašnajva šta je u njemu sve pisalo i zašto je on bio revolucionaran. Ako se zadržimo na trenutak na Sretenjskom ustavu, on je veoma kratko postojao. Ustav je ukinut, njegov tvorac Dimitrije Davidović ubrzo smenjen sa svih državnih položaja. Umro je u Smederevu 1838. godine. Velike sile okarakterisale su ga kao "delo ludosti". Pisari objašnjava kako je takav dokument mogao da bude donet u jednoj vazalnoj Srbiji, u vreme autoritativnog vladara Miloša Obrenovića, a sada kada imamo jedan demokratski Ustav nismo u stanju da ga poštujemo.

Građani vole simboliku velikih godišnjica. Na primer pred stotu godišnjicu ustanka organizovan je Majski prevrat (1903) kad je smenjena dinastija Obrenović. Zatim se 150. godišnjica poklopila sa smenom Milovana Đilasa, prvog disidenta Titove Jugoslavije, u januaru 1954. godine. Istoričar otkriva da li veruje da postoji simbolika, ili se ona naknadno učitava.

"Narod je vršio pritisak na vladara, vladar se uplašio i doneo ustav. Srpski narode je oduvek voleo slobodu i uvek su velike sile uticale na male zemlje", rekao je Pisari.

Tokom ustanka, 1805. godine, na skupštini ustaničkih starešina u Borku je doneta odluka i o osnivanju Praviteljstvujuščeg sovjeta kao centralnog organa vlasti, čime je Srbija praktično prvi put u svojoj istoriji dobila Vladu. Pisari ističe zašto je podela vlasti važna i kako je zaštiti. Mi sad svedočimo tome da se ona veoma lako može urušiti i poništiti.

Srbija proslavlja Dan državnosti od 2002. godine. Već tradicionalno se državni vrh okupljao u Orašcu i Kragujevcu 15. i 16. februara, te gost TV Nova tumači to što sada nema te državne ceremonije. Međutim, sinoć je u Banjaluci organizovana zajednička proslava Dana Državnosti Srbije i Republike Srpske. Predsednik Srbiji ponovo je govorio o jedinstvu sprskog naroda, o važnosti zajedništva, pomenuo je i "mulj koji nekad ispliva na površinu". Pisari komentariše otkud potreba da se ova dva praznika obeleže zajedno u danu kada zapravo nije ni jedan ni drugi datum, 9. januar Dan republike Srpske i to u Banjaluci i šta je cilj ovog događaja, da li je ovo politički marketing ili čak banalizacija Dana državnosti.

Dakle, da ponovimo nema državne ceremonije. Vlast poziva građane da dođu u Sremsku Mitrovicu, skup organizuje vladajuća stranka, a poziva i predsednik. Istoričar analizira da li je to bila mudra odluka da se simpatizeri SNS-a okupe na Sretenje u Mitrovici. Vlast sada plasira temu navodnog odcepljenja Vojvodine, iako o tome niko drugi ne priča, te Pisari ističe postoji li istorijska osnova za strahovanje od separatizma. Ako pretpostavimo da je vlast zabrinuta zbog reakcija građana i studenata, i da je zato pozvala na "odbranu Srbije u Mitrovici", gost "Probudi se" dodaje šta to govori o aktuelnoj vlasti, a s druge strane, šta to govori o građanima, da li su oni prestali da se boje i da li možemo da se oslobodimo ponovo na Sretenje.

"Vlast pokušava da skrene pažnju za svoje birače", smatra istoričar.

Juče je jedan student koji pešači, umoran i sa žuljevima, rekao SLOBODA KOJU JE USTAV 1835 godine DONEO JE I DALJE TU, SAMO TREBA PONOVO DA JE PRONAĐEMO. Za kraj istoričar otrkiva da li veruje da ćemo je pronaći.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: