Studenti nadmašili šezdesetosmaše?

Studenti već 2 meseca zahtevaju suštinske promene u društvu, uz podršku desetina hiljada građana. Čak i u poređenju sa čuvenom 1968. godinom kada je pokrenut prvi masovni politički protest u socijalističkoj Jugoslaviji, aktuelni studentski bunt u Srbiji je daleko bogatiji i veći, primećuju istoričari.

„Jak je utisak, nakon to se završilo seli smo i shvatili koliko je to velika stvar, zaista je bilo nešto što nismo doživeli ranije“, kaže Milan Mainković, student PMF-a u Novom Sadu.

Crveni tepih, simbolične medalje, duhoviti transparenti. Red suza, red smeha. Sve to obeležilo je dane za nama. Beogradski studenti prepešačili su više od 80 kilometara do Novog Sada, dok su novosadski bili dobri domaćini. U svemu tome, preplavljeni emocijama, podržali su ih profesori, nastavnici, roditelji, komšije, blokirajući mostove sa njima.

„Mi želimo da napravimo jedno zdravije društvo, jedno normalnije društvo. Mislim da to zaista svakim danom postižemo. Toliko je ljudi bilo, svako je na svoj neki način odprineo, da li su to ljudi koji su doneli hranu grickalice, bajkeri. Mislim da samim tim svakim danom kreiramo zdravije društvo!“, ističe Nađa Šolaja, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Iznova i iznova. Demonstracije mladih ljudi, kroz istoriju dovodile su do ključnih društvenih promena. Protesti danas, počeli su da liče na neku vrstu trenutka iz maja 1968. godine, primećuju stručnjaci, iako ne u smislu da se dešavaju u istom globalnom kontekstu kulturnih promena, socijalnog oslobođenja ili antiratnog aktivizma, ali organizacija, besprekorna taktika, svakodnevne blokade i sedenje na univerzitetima, pozivaju na takva poređenja.

„Meni se čini da je puno manje sličnosti, a da su razlike koje postoje uticajnije, da su više na strani ovih protesta koji se trenutno odvijaju. Sličnost je ta da su studenti preuzeli forme protesta koje su sa zapada, to su blokade fakulteta, plenumi, sloboda izražavanja na tim plenumima. Tu već imamo razlike, jer studenti 68. godine nisu izašli na ulice zato što su znali da ustvari jedino ih na njihovim univerzitetima čuva autonomija univreziteta. Studenti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i po ostatku Srbije su već vrlo brzo izašli sa svojih fakulteta“ ističe istoričar Hrvoje Klasić, istoričar.

Studenti 68. i srpski studenti danas, nemaju vođu, poštuje se kolektivna volja. U oba slučaja, okidač su bili naizgled izolovani događaji koji su ogolili šire nezadovoljstvo, primećuje Klasić. Ali, onda počinju razlike. U trajanju, u tome da aktuelni protesti u Srbiji nemaju jasnu ideološku obojenost, ali studenti traže korenitu promenu postojećeg sistema od vrha ka dnu. Podrška studentima danas, daleko je brojnija.

„68. godine načelno se moglo čuti da se podržavaju studenti I njihovi zahtevi, ali ne način na koji to izražavaju. Pitanje je s obzirom da se nije radilo o demokratskom sustavu kolik doista je podržavalo. Nije bilo podrške radnika, a ovde imamo masovnu podršku civila, ne studenata, od srednjoškolaca advokata, lječnika taksista“, smatra Klasić.

Na kraju, ključna razlika je u odnosu prema autoritetu, primećuje Klasić. Studenti 68. nosili su Titove slike, onda je u uspeo da uveri studente, i oni su se povukli nakon njegovog govora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pak, već u prvim nastupima posle protesta pokazao da mu je bitnija vlast i da je bitniji sam sebi, nego glas naroda, ocenjuje profesor Klasić.

„On je propustio taj momentum da malo pusti, da vidi o čemu se radi da onda možda poziva. Sada to radi na pogrešan način gde hvali protestante, ali to vidimo da studente baš ne zanima. Ona ključna famozna rečenica ti si nama nebitan, to je nešto što se Titu nikada nije govorilo!“, kaže Klasić.

Posledice i uspesi su već sada puno veći u odnosu na 1968. godinu. Uhapšeni su neki ljudi, pala je Vlada. Aktuelni studentski bunt u Srbiji sadržajno je bogatiji, a čini se da će biti i najutiacjniji, zaključuje Klasić.

Prilog Teodore Pivljanin iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.