0
Šta rade studenti? Rade. Nastavljaju borbu za svojih, od juče, šest zahteva. Ne nasedaju na propagandu o padu energije. Imaju je za izvoz. Bukvalno. Pa deo ih na biciklima ide u Strazbur, deo ih pešači ka Pazaru na skup 12. aprila. Deo ih juče organizuje protest zbog zvaničnog početka aprilskog roka. A deo ih špijunira kolege i daje municiju informeru. Više Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Dok studenti uporno ne odustaju neki među njima špijuniraju. Ima i takvih koji su zahvaljujući indeksu ušli na plenum jednog od beogradskih fakulteta pa umesto da učestvuju u dikusiji, tabloidu s televizijom su prosledili municiju za paljbu po svojim kolegama. Bez provere navoda i uz mnogo dreke okupljanje studenata jednom delu javnosti se sad predstavlja kao opšta opasnost.
„Ovo je terorizam, ovo više nema veze sa studentskim protestima, ovo je čist terorizam. U Americi bi za ovo svi bili pohapšeni momentalno. Pa i kod nas je 40 godina robije za tako nešto. Ej, bre ovo nije normalno, ja sam šokiran“, moglo je da se čuje na Informeru.
Studenti u blokadi Saobraćajnog i Medicinskog su potvrdili da je došlo do neovlašćenog snimanja i emitovanja njihovog sastanka ali i da je sve bila strategija za brzo otkrivanje pojedinca koji odaje interne informacije. Identitet svog kolege informera iz moralnih razloga neće da saopšte, ali nije promaklo da je sa fakulteta otišao službenim automobilom.
I dok jedni studente pretvaraju u državne neprijatelje, drugi im pružaju bezpogovornu podršku. Čak i kad su sami u teškoj situaciji, kao na primer prosvetni radnici kojima je juče treći put stigla umanjena zarada. Ili kao četvoro nastavnika škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vožd“ koji su 16-minutnu tišinu ispred ustanove u kojoj predaju deci s problemima u ponašanju proveli držeći se ra ruke sa kolegama i studentima. Oni su došli da im pruže podršku jer o deci koju obrazuju uglavnom vode računa institucije, a ne rodtielji.
„Emocija je tu previše, što oni rade to je neverovatno i mi smo osetili tu potrebu da trebamo da se priključlimo njima, da budemo uz njih, da budemo na raspolaganju sve što treba. Bez obzira na to što vam je na poslu mnogo teško? Bez obzira što je mogućnost da ćemo da dobijemo otkaz da se vratim tri meseca unazad, da mogu ponovo da razmislim, opet bih doneo istu odluku i opet bi stao uz ovu decu“, poručuje Miljan Zeković, profesor fizičkog vaspitanja.
„Prosvetni radnici ili ratnici su prvi stali uz studente, to je prirodno, neodovjivo, mi smo kao članovi društva posebno odgovorni, posebno nam je važno da se poštuju zakoni, da ustanove rade svoj poseo i prosveta je krenula u tu borbu da podrži studente i da motiviše i ostale članove društva, sami ne možemo“, kaže Anita Ugrenović, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Oduzimanje strarešinstva, tromesečna suspenzija s posla, jedan krivični i par disciplinksih postupaka zbog obustave – pristiske i ucene profesori škole koja se nalazi na margini obrazovnog sistema, uostalom kao i njeni đaci – trpe dugo, od kad su stali na stranu studenata još više.
„Situacija u školi je prilično loša. Što bi jedna naša koleginica rekla Ministarstvo prosvete bi moglo da se zove Ministarstvo forme. Takva je slična situacija kod nas u školi sa strane direktorke. Evo ja na primer kao nastavnik informatike nemam jedan jedini kompjuter za rad sa tom decom“, kaže Duška Prijkić, specijalni pedagog i nastavnica matematike i informatike.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
0
1
0
Sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru u međuvremenu je stigla informacija da je studentima koji blokiraju ovu ustanovu isključeno grejanj, već iako je temperatura pala na minus. Ipak podrška stiže. JU nedelju je poveća grupa pešaka pešačila po snegu, juče uz vetar, kao da ih do kraja dana ne očekuje još 40 kilometara puta.
Hladno vreme ne predstavlja nikakav problem studentima i srednjoškolcima koji su iz Jagodine peške krenuli na šestodnevni put od 214 kilometara do Novog Pazara gde će u petak biti okupljanje. Usput im se priključilo desetak građana, sutra će iz Kraljeva s njima još bar dva puta toliko.
„Ja se od prvog novembra kad je pala nadtsrešnica osećam kao da je to palo na nekog mog, i saosećam se sa ti ljudima, sa roditeljima i naravno sa studentima koji su skoro od početka te priče i kada su krenuli u prvi šetnju ja sam bio sa njima. Sad kad dođemo do Novog Pazara meni će to biti 500 kilometara pređenih na štakama, stvarno to je nešto što mislim da mogu da radim i da doprinosi celim ovim akcijama“, kaže Aleksandar, bivši student.
Studenatima Univerziteta u Kragujevcu u šestočasnovnoj blokadi kružnog toka na ulasku u grad, na temperaturi malo iznad nule, priključili su se i građani. Umesto centra blokade centralnih ulica odlučili su se na okupljanje kod Đurđevdanskog krsta da bi umesto sugrađane blokirali industrijsku zonu i tako povećali pritisak.
„Deca neće, imaju svoju budućnost, neće ako je ova trava zelena, neće da im neko s vrha kaže da je crvena i onda se tera da je crvena, nije. Deca neće, ako misle da žive u ovoj zemlje mora trava da bude zelena, nebo plavo. da ne bude kao što jedan čovek ili neki naš vrh države kaže. Uz studente sam do kraja, ja kad mogu ja sam na protestima. Gde oni tu i mi, to je valjda normalno u ovo vreme. Svi se borimo za isto, za pravdu, bolji život i bolju državu“, kažu građani.
I van države se traži ono za šta se u državi bori. Pred biciklistima na putu za Strazbur nema granica, bar onih fizičkih koje mogu da im prepreče put ili ih zaustave. One unutrašnje savladavaju uz osmeh i uvek jedni uz druge.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Špijuni, strani plaćenici – sve su to za vlast nezavisni mediji: Naši novinari predstavljeni kao državni neprijatelji
