Studenti i sindikati pred Nemanjinom 11, zajedno za dostojanstvo

Nije juče bilo do roštiljanja, onog u šumi i u oblacima dima, ni studentima u Beogradu, a ni sindikatima koji su pozvali članstvo na zajednički protest u Nemanjinoj. Jer da nisu, šefovi bi ostali sami, a radnici koji čine članstvo, došli bi i bez njih. Protestne šetnje iz više delova grada završene su tamo gde sedi novi kabinet, novog premijera, za kog su svi svesni da se pita isto onoliko ili nešto manje nego prehodni. Dok se nekoliko stotina metara dalje u šatorskoj naseobini trošio narodni novac na usiljeno narodno veselje, oni koji ga u znoju zarađuju, tražili su nove Zakone o radu i o štrajku. Sve je ispratio Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

1. novembra 2024. ispred vlade sindikati prosvete, pola sata posle početka protesta stigla je vest da je u Novom Sadu pala nadstrešnica. Šest meseci kasnije na međunarodni praznik rada, ispred Nemanjine 11, radnici zajedno sa studentima traže odgovornost i poštovanje zakona.

„Korupcija i nemar institucija su doveli do tragične smrti 16 nevinih ljudi. Revoltirani smo što za ovo niko nije odgovarao. Borba protiv korupcije mora se voditi ne samo na blokadama, već i na radnim mestima. Danas stojimo zajedno ujedinjeni u borbi za pravdu i slobodu, za dostojanstvo i dostojanstven rad, za adekvatan rad institucija, za ispunjenje studentskih i radnčkih zahteva“, kaže student.

Kao i svakog 1. maja, traže sindikalci izmenu zakona o radu, zakona o štrajku i bolje uslove rada.

Naš zajednički interes je da zaštitimo one koji danas rade uz podršku koji će sutra ući na tržište rada. Mladi se moraju pitati o svojoj budućnosti, a na nama je da im prenesemo poruku da ne postoji niko ko će bolje od sindikata zastupati interese radnika“, kaže Čedanka Andrić. Predsednica UGSS „Nezavisnost“.

Pokreću sindikalci i inicijativu za četvorodnevnu radnu nedelju.

„Da imamo više vremena za porodicu, mi više ne znamo kad nam je dan kad nam je noć. Godine 1886. su ljudi ginuli za osmočasovno readno vreme, a sada imamo da poslodavci drže ljude po 12-14 sati bez plaćanja prekovremenog rada“, ističe Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.

Otkako je 1893. u Beogradu prvi put obeležen 1. maj, nikad više ljudi nije bilo na ulicama kažu organizatori i međusobno se hrabre da bi to mogla biti neka vrsta prekretnice, za šta tačno nije do kraja izvesno.

„Naši predstavnici vlasti kažu da treba da budemo zadovoljni, zaposlenost se podigla, nemamo toliko nezaposlenih, a siromaštvo, a glad, to se podiglo, ne vide cene koliko koštaju u našim prodavnicama“, kaže Zoran Marković, Savez samostalnih sindikata Srbije.

Pitaju se vođe sindikata kako je moguće da stranim investitorima niko ništa ne može kada ne primenjuju zakon o radu Srbije?

„Kapital je na prvom mestu i profit je na prvom mestu, čovek ne postoji. Vi mladi ljudi sigurno nećete dozvoliti da vas neko tera da nosite pelene u jednoj Juri, kajzeru ili Geoxu, mi se protiv toga borimo godinama, ali institucije u Srbiji ne reaguju na to. Ja živim za taj dan i nemojte mi zameriti što ću biti malo grub, živim za dan kada ću lično moći Džan gu nama iz Jure nogom u d*pe da isteram iz ove zemlje“, rekao je Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.

„Veliko vam hvala što ste danas izabrali da budete ovde sa nama na ulici, a ne na uranku. Što ste izabrali da danas budete sa nama ispred ove zgrade Vlade Srbije da ovim unutra kažemo da nam je dosta“, istakla je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Šta realno menja momenat da su studenti i radnici zajedno?

„Razlikuje se po tome što se narod probudio. Nadam se. Ovaj prvi maj će doneti promene u Srbiji definitivno, studenti, narod mora da pobedi. Mislim da smo sada ujedinjeniji u onome što želimo i mislimo da ćemo to ovoga puta ostvariti. Ovaj prvi maj nadamo se da donosi ono zbog čega je i počeo krajem 19. veka, a to je bolja prava za radnike i bolja prava za studente. Mi smo se u 19. veku borili za 888, a sada je postalo 14 sati rada i ako stigneš da odmoriš. Mislim da se većinski narod Srbije probudio. Studenti su mnogo toga pokrenuli i drago mi je zbog toga. Mislim da i oni koji nisu razmišljali sada se pitaju da neke stvari nisu onakve kakve im se serviraju preko javnih servisa“, kažu građani.

Ima i onih kojima je jasno zašto prvomajski protesti nisu masovniji.

„Još je mnogo njih koji su ucenjeni i to ne zato što su nešto uzeli pa ucenjeni kao što je vrh vlasti, nego zato što su dobili parče hleba, da rade 12 sati dnevno i sad se plaše da ne izgube i to. Ja imam troje dece, jedan je morao da pobegne u Kinu, druga radi na crno, treća radi za vrlo malu platu, a ostatak dobije na ruke i dovoljno“, kaže građanin.

Prvomajski protest završen je 16-minutnom tišinom u znak sećanja na novosadske žrtve 1. novembra

Prilog pogledajte na početku ove vesti.