Da li je nadstrešnica pala zbog toga što je iz 1964. godine? Šta kažu stručnjaci o tragediji u Novom Sadu

Vlast od petka tvrdi da na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu nije bilo radova koji bi mogli da utiču na njenu stabilnost. Međutim, objavljeni snimci i fotografije pokazuju drugačije: jasne su modifikacije poput galerije unutar zgrade, postavljanje stakla i čelične konstrukcije spolja, pa čak i radnika koji rade na samoj nadstrešnici.Istovremeno, režim pokušava da prebaci odgovornost na arhitektu Imrea Farkaša, koji je projektovao zgradu davne 1964. godine, sugerišući da je prvobitno rešenje bilo problematično. Šta bi mogao da bude uzrok pada nadstrešnice, da li su zgrade starije od 60 godina bezbedne i da li odgovornost može da snosi arhitekta iz 1964, samo su neka od pitanja za goste jutarnjeg programa "Probudi se" - arhitektu Bojana Kovačevića i građevinskog inženjera Zorana Đorđevića.

Vlast sve vreme tvrdi da nije rađena rekonstrukcija nadstrešnice. Po fotografijama koje su objavljene, vidi se da je ipak bilo nekih radova. Izgrađena je galerija u unutrašnjosti zgrade u visini nadstrešnice, sa spoljne strane je stavljena neka čelična konstrukcija a postoji i video snimak kako radnici rade na njoj.

Đorđević je rekao kako je očigledno da je do pada nadstrešnice došlo jer su se kablovi odvojili od tzv. kotvi koje se nalaze na nivou krova. Prema njegovim rečima, nije se radilo o nekom lokalnom problemu, već je taj problem bio na svim kotvama.

„Postojala je mogućnost da jedna jedina greška sruši celu konstrukciju. Nadsrešnica je visila na 18 žica koje liče, recimo, na klavirske. One su podložne koroziji ako se ne zaliju perfektno u pravom sistemu. Postoje dva moguća uzroka pada, jedan je da je nadstrešnica bila dodatno opterećena. Drugi je da se tokom sanacije nešto uradilo što je te kotve oslabilo“, objasnio je inženjer.

Ukazao je na to da je neko pre 60 godina napravio sistem koji može tako da se raspadne.

„Postoji lanac odgovornosti koji je počeo sa rešenjem izbora materijala i to se desilo u okruženju koje ne pridaje previše pažnje održavanju“, ocenio je on.

Kovačević je naglasio da je beskrajno sramno što se od tragedije u Novom Sadu u javnosti provlači da je za to kriv Imre Farkaš, koji je projektovao železničku stanicu.

„To je kao kada bi optužili arhitekte koji su projektovali zgrade pre 50 godina, što nisu stavili odgovarajuću termoizolaciju. Problem je što se jednom objaktu sa veoma složenom konstrukcijom pristupilo na običan način“, smatra on.

Prema dokumentaciji projekta Saobraćajnog instituta CIP, koja je izašla u javnost u javnost, na rekonstrukciji Železničke stanice bilo je angažovano četvoro arhitekata za “uređenje unutrašnjih prostora i unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacija”, dok je glavni projektant “odgovorni projektant saobraćajnica”.

Đorđević se nada da će nesreća u Novom Sadu doneti i nešto dobro a to je da će se propisati da javne zgrade imaju upotrebne dozvole ograničenog trajanja.

„Nešto slično, vezano uz protivpožarnu zaštitu, može da se desi kod zgrada starijih od 40 godina. Fabrika „Bambi“ je izgorela zato što su na njoj bile primenjene mere iz 80-ih godina. Najrizičniji su komunistički objakti, oni su rađeni u novim tehnologijama sa komunističkim pristupom bezbednosti. Stanica u Novom Sadu je jedan od takvih primera,“, smatra on.

Kovačević je podsetio da je novosadska železnička stanica cenjen primerak u istoriji jugoslovenske arhitekture.

„Arhitekta Farkaš je dve godine nakon štro je izgrađena zgrada stanice emigrirao u Kanadu, gde je i umro. On ne može da se brani niti ima nekog da ga odbrani od ovih nasrtaja. Besramno je na njega personalno svaljivati krivicu za ovo što se desilo“, rekao je on i naglasio da iz ove tragedije moramo izvuči pouku a to je da nužno moramo da unapredimo kulturu održavanja.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.