Stručnjak za radno pravo pojašnjava imaju li prosvetni radnici pravo na generalni štrajk

On pojašnjava mogu li prosvetni radnici da stupe u generalni štrajk bez posledica i tvrdi da je rešenje u masovnosti i solidarnosti i da je to jedini način da se zaštite.

"Formalno gledano prosvetni radnivi mogu da trpe posledice, ako posmatramo samo zakon o štrajku on je veoma star, prevaziđen, nedorečen u mnogim stvarima ali ono što nažalost suprotno nekim međunarodnim strandardima uređuje jeste da mora da postoji minimum procesa rada u čitavom nizu delatnosti, neke su logične, a neke baš i nisu, dakle jednd od njih je prosveta. On uređuje prosvetu kao delatnost od javnog značaja i određuje se prosveti samo taj takozvani poseban režim štrajka gde je neophodno održavati minimum procesa rada. Ako se isti ne održava, krši se zakon o štrajku", kaže Reljanović i dodaje da nijedan zakon ne može da uredi ono što se nama dešava.

U svom autorskom tekstu u Peščaniku navodi da je Zakon o štrajku zastareo i nedorečen, da je na snazi 30 godina. On komentarše da li je u ovim okolnostima Zakon o štrajku zapravo postao Zakon protiv štrajka.

Reljanović ističe da ovo nije klasičan štrajk i da je ovo jedan masovan društveni pokret, jedna vrsta izražavanja građanske nepokornosti i okupljanja oko nekih vrlo opštih društvenih ciljeva.

"Čini mi se da je ovo ukazivanje na neke vrlo loše politike, tako da svaka formalna primena zakona o štrajku bi bila možda formalno pravno opravdana ali ni politički ni na mnoge neke druge načine ne bi ostvarila onaj cilj koji zapravo treba da ostvari zakon o štrajku. Mi sada imamo zakon protiv štrajka. Cilj zakona o štrajku je da uredi štrajk na način da to bude nenasilna, organizovana, miran protestni, buntovni način izražavanja nekog mišljenja, a ne da ga ograniči na taj način da vi ne možete da izrazite to mišljenje", smatra Reljanović.

2. Neki zaposleni su međusobnu solidarnost pokazali tako što su potpisivali izjavu kojom potvrđuju da će prekinuti radni odnos u školi ukoliko ijedan od njih dobije otkaz zbog učešća u protestu. Stručnjak za radno pravo ukazuje da li su u tom slučaju Ministarstvu i nadležnima vezane rukei ko će raditi ako svi odu a ionako je nastavni kadar u deficitu.

Premijer je ranije najavio da škola počinje u ponedeljak 20. januara i tačka i da će svi koji ne budu na svojim radnim mestima biti kažnjeni, a da će đaci dobiti neopravdane. I pored toga neke škole i nastavnici su obustavili rad. Inspekcije su već počele da obilaze škole. Reljanović zato poljašnjava kakva je u ovom slučaju uloga inspektora - da zastraše zaposlene ili je zaista reč o nameri da se sprovede zakon.

Objašnjavat takođe da pošto je domaći zakon nije u skladu sa međunarodnim standardima i da bi zbog toga trebalo primenjivati neposredno međunarodno pravo, te stručnjak pojašnjava šta Međunarodna organizcija o radu kaže o pravu na štrajk i kakva rešenja nudi.

U slučaju da je zakon suprotan međunarodnom pravu, možemo neposredno primeniti međunarodno pravo.Međunarodni sporazumu na koje su se države obavezale su jači od domaćeg zakonodavstva. Iznad njih je samo Ustav.

Zaposleni profesori u štrajku tvrde da trpe svakodnevne pritiske i pretnje od direktora. Gost "Probudi se" otkriva mogu li direktori da snose neke zakonske posledice zbog pretnji koje upućuju zaposlenima i postoji li granica koja na bi smela da se pređe.

Reljanović je okarakterisao status prosvetnih radnika u situaciji kada im se preti otkazima i kada vlada ne ispunjava ono što je svojim potpisom obećala. Takođe on daje svoj sud da li je ponuda koju su dobili u Vladi dovoljno dobra da se odustane od zahteva - da se prosvetnim radnicima povećaju plate od pet odsto u martu i još pet u oktobru.

Posle dogovora u vladi došlo je do podela među članovima sindikata jer su reprezentativni sindikati proglasili moratorijum na štrajk i nastavili pregovore sa Vladom. To je dalo vetar u leđa nereprezentativnim sindikatima koji se zalažu za štrajk. Reljnović analizira da li su sadašnji sindikati zaista reprezentativni ako znamo da reprezentativnost sindikata nije utvrđivana gotovo dve decenije.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Dva meseca studentskih blokada, pozivaju sve u petak na generalni štrajk