Posle tragičnih događaja 3. maja usledila je medijska kampanja vlasti, ali i masovni protest građana protiv nasilja koji je, čini se, po prvi put uzdrmao vladajuću Srpsku naprednu stranku, koja je počela da luta. Ipak, pribegnuto je brutalnom laganju o broju učesnika protesta a zašto je to urađeno objašnjavaju profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković i advokat Vladimir Todorić.
U Beogradu se skupilo mnogo ljudi koji su se pridružili protestnom skupu protiv nasilja, ali to su mogli da vide ili oni koji su bili prisutni ili oni koji imaju društvene mreže, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom to nije moglo da se vidi. Po nekima protesta nije ni bilo, a po nekima je izašao mali broj ljudi, maksimalno 2.000. Koja je to potreba da se laže?
„Ograničeno može da se laže, čim se to sredstvo uporno upotrebljava, ima jedna hipoteza od 3,5 odsto, da u onom trenutku kada vam aktivno u protestima učestvuje taj procenat stanovništva da onda ne možete na stari način da vladate. To kad prevedete na Beograd i Srbiju, to vam dođe negde oko 40-50.000 za Beograd i oko 180.000 za Srbiju i na manje cifre režim počinje da razmišlja i popušta. Zato je taj utisak o malobrojnosti i ta dramaturgija koja traži incidentne situacije, traži sporedne poruke i prikazuje kao neku vrstu crne hronike“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Više o ovoj i drugim temama pogledajte u emsijii „Među nama“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar