Stari savski most, nije nemački? Konstrukcija napravljena u Kraljevini Jugoslaviji

Godinama je Stari savski most tema koja izaziva oprečna mišljenja građana ali i onih kojima je saobraćaj struka. Gradska vlast, bila ona u liku Vesića ili danas Šapića, konstrukciju koja više od 80 godina spaja savske obale proglasila je za bezvredni relikt nacizma, prećutkujući da je osnovni razlog za uklanjanje nesnosno tandrkanje tramvaja koje smeta novim stanovnicima Beograda na Vodi. Broji li taj most poslednje dane, jesu li ga u međuvremenu zaboravili mnogi koji su se zakljinjali da će ga braniti i da li je vlada kraljevine Jugoslavije svojevremeno naručila dva slična mosta, koji su napravljeni u našoj zemlji, otkriva Đuro Svilar, reporter Dnenvika na TV Nova.

Rušenje Starog savskog mosta počeće 1. novembra jer je ministarstvo saobraćaja izdalo dozvolu, pisala je pre neki dan Politika, pozivajući se na informacije Centralne evidencije objedinjenih procedura. Takvu informaciju demantuju iz organizacije Združene inicijative i pokreti. Hoće li most biti srušen?

„Ja mislim da to zavisi od građana Beograda. Dozvole nemaju, nemaju plan o izmeštanju saobraćaja, elaborat, ne postoji projekat novog mosta, taj projekat koji su oni zamislili sad je nemoguće tamo napraviti zbog dve uske zgrade, ne znamo da li je izdata dozvola ili nije izdata dozvola jer je nema dozvole za rušenje mosta. Dve javne rasprave stručne, zvali smo, pisali primedbe, evo sad otvorena pisma, ne postoji stvar zaista kao zainteresovani građani, koju nismo uradili spram institucija ove zemlje da uđemo u dijalog da vidimo šta se sprema s tim novim mostom, mi ne znamo šta se sprema s tim novim mostom“, kaže Đorđe Miketić iz Organizacije „Združene inicijative i pokreti“

Šta se sprema, tačnije da li je ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture izdalo dozvolu za uklanjanje Starog savskog mosta, pitali smo i resornog ministra Gorana Vesića, ali odgovor nije stigao. Stigli smo mi da se provozamo dok je još moguće. Ipak, koliko god bila čvrsta ruka snimatelja, kadar nije mogao biti miran. Poslednjih godina stari mosta namerno je zapušten, ni rupe na kolovozu odavno se ne krpe.. Sve kao da se radi da ga lakše sruše. Građani, većinom protiv.

Pitali smo gradsku opoziciju, da li je priča o litijumu toliko zaokupila sve da je Stari savski most već prežaljen.

„Nikako ga nismo zaboravili, dakle most treba da se sačuva. I najbolje bi bilo napraviti tunel ispod Save koji bi se povezao sa tunelom koji ide od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta I to bi bilo najbolje rešenje. Zamislite šta će se desiti ako tri godine kada se sruši ili ukloni SSM ne budemo imali nov most kakav će to pakao biti za Beograđane“, kaže Mila Popović iz Stranke slobode i pravde.

Saobraćajni kolaps očekuje i saobraćajni inženjer Dragomir Lukić.

„Beogradu fale mostovi, ne jedan, fale dva, možda čak I tri mosta, ako govorimo o budućnosti nekih 10-15 godina. Zatvoriti SSM, a nedati varijantu gde bise usmerio taj saobraćaj, nije to veliki saobraćaj, 10-15000 vozila na dan, ali kad tih 10-15000 vozila pređe na druga dva mosta Gazelu i Brankov most, to je ona kap koja prelije čašu vode i onda vozači izgube strpljenje“, rekao je Lukić.

Publicista Zlatko Crnogorac, pasionirano istražuje arhive i ukazuje na list Politiku i njen privredni dodatak iz 1938. godine u kom piše da je tadašnje vlada Milana Stojadinovića naručila dva čelična mosta, jedan kod Bosankse Gradiške preko Save i drugi preko Tise kod Žablja, Oba projektovana i proizvedena od strane domaće firme Projektant. Ipak, umesto Tise i drugi je premostio Savu i to u Beogradu.

Dogodio se rat i taj most koji je bio završen i napravljen za Tisu kod Žablja je donet kod nas u Beograd, odnosno postavljen na Savu od strane Nemaca, ali faktički je projektovan i proizveden domaćim resursima za potrebe ondašnje Kraljevine Jugoslavije“ otkriva Crnogorac.

Može li se onda govoriti o nacističkom mostu kako ga vrlo često naziva gradonačelnik Beograda?

„Šapić bi mogao da bude u pravu samo za jednu stvar koja će jedina izgleda ostati kada se ovaj most bude dislocirao, a to su betonski stubovi u Savi na koje oni planiraju da oslone novi most, dakle te betonske stubove su zaista pravili Nemci 42. godine“, rekao je Crnogorac.

A u nedelju će glavni grad proslaviti 80 godina oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Isto toliko prošlo je i od poteza učitelja Zarića koji je prema legendi spasao most od miniranja, da bi njim samo koji sat kasnije borci 5. krajiške prešli Savu goneći nemačke naciste dalje prema Sremu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.