Stanovi za mlade, mamac koji je trebalo da ublaži proteste

Kako bi se pribrižili mladima, za kreditiranje pet i po hiljada stanova njima namenjenih, iz državne kase obezbeđeno je 400 miliona evra. Maksimalan iznos kredita je sto hiljada evra, a na njega imaju pravo svi mladi državljani naše zemlje koji imaju od 20 do 35 godina, sa prebivalištem u Srbiji. Od sredine marta kada se sa ovom merom krenulo, ministar finansija hvalio je broj zainteresovanih:

"Preko 5 i po hiljada mladih je već u procesu dobijanja tih kredita, to je 3 ili 4 meseca otkada smo krenuli sa primenom tog zakona. Od tog datuma, preko hiljadu mladih je već dobilo kredit i kupilo svoju prvu stambenu jedinicu", rekao je Siniša Mali, ministar finansija.

Oni koje smo pitali na beogradskim ulicama, a kojima bi ova mera trebalo da je namenjena ili je ne koriste ili za nju nisu ni čuli.

"Nisam trenutno,moji razmišljaju,bili su u fazonu da to pokrenem, ali nisam trenutno mnogo obaveštena o tome ali možda, verovatno hoću.Ne, nisam se prijavio, ne znam nisam upućen toliko u to. Ne, ne deluju mi primamljivo i neću da konkurišem uopšte na to", kažu mladi.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, iz godine u godinu osamostaljivanje mladih je u vrhu njihovih najvećih problema, ali i prioriteta. Zato su prema merama vlade u jeku studentskih protesta - uzdržani

"Mladi su dosta sumnjičavi prema ovoj meri i ne čudi, s obzirom da je mera kratkoročna, brzo rešenje, brzo je i doneta i održivost mere je uslovljena različitim tržištima, inflacijama i slično. Mladi ne prepoznaju da je ovo pouzdana mera koja će im pomoći u procesu osamostaljivanja", kaže Milica Borjanić, Krovna organizacija mladih Srbije

"Ako pogledamo tu cifru od 100 hiljada evra, zapitamo se koliki stan može da se kupi, koliko kvadrata s obzirom na tržišne cene nekretnina i koliko je kvadrat stana u Beogradu ili drugde. Zaključujemo da se ne može kupiti nešto veliki stan. 02:35 Ako pogledamo to kao meru populacione poltike, da li mi zapravo možemo da živimo sa partnerima, da u takvom stanu odgajamo decu?", pita Katarina Pantelić, Nova Ekonomija.

Iz ministarstva finansija po ustaljenoj praksi, nije nam ni odgovoreno na pitanje koliko je do sada mladih prijavljeno i da li akcija i dalje traje. Upućeni procenjuju da i pored prvobitnih prednosti, dugoraočno model nije održiv:

"Uvek postoji ono ali - mana ovog programa je što se samo u prvih 6 godina subvencioniše taj rkedit, odnosno nakon tog perioda subvencionisanja, vi izlazite na klasično tržište kredita. Vi ste banci kao i svaki drugi klijent samo što sada nemate tu sigurnost što ta kamatna stopa nije fiksna. To više ne zavisi samo od vas nego od čitavog tržišta i od Euribora", kaže Pantelić.

Da je mera samo privremena i da je pokušaj da se stiša bunt mladosti na ulicama Srbije, govori i podatak da nacionalna stabena strategija još nije ni doneta.

"Nemamo krovni dokument koji bi trebao dalje da usmerava, da napravi neke sistemske promene, već imamo ovakve ad hoc mere koje bi trebale da utiču zapravo pozitivno na stambeno osamostaljivanje mladih. Ovo su velika sredstva koja su uložena iz budžeta, a koja će čini se najviše koristiti bankama, a ne toliko mladima i nećemo ući u procese javne stanogradnje i dugoročne procese koji bi mogli da unaprede položaj mladih", smatra Borjanić.

Podatke o tačnom broju stanova koji su kupljeni na taj način KOMS će saopštiti za desetak dana. Vlast trenutno ima druge brige i prioritete

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Stanovi za mlade: Sigurnost ili ekonomska omča?