Zakon o upravljanju privednim društvima stupio je na snagu pre nedelju dana i predviđa da 140 preduzeća u vlasništvu države postanu ili akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Kad javno preduzeća više nije javno, prva pomisao u narodu koji je početkom 2000-ih istramiran privatizacijama je prodaja. Ipak, upućeni upozoravaju da je veća opasnost što promena statusa može da zamrači informacije o detaljima poslovanja. Tako je, na primier, transformisani EPS proglasio tajnom ko su najveći dužnici za struju. Nastavlja Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
Nema više javnih preduzeća, ona će se transformisati u akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću. Na to ih obavezuje Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije. Hoće li to značiti nužnu privatizaciju, profesionalizaciju, manje gubitaka, više cene roba I usluga za građane, ili će sve ovo biti šija, a ne vrat?
„Nisam siguran da će ni za preduzeća, ni za građane to značiti naravno ono što svi očekujemo, efikasnije poslovanje I jeftinije proizvode I usluge. Toga naravno neće biti. 1:40 7:23 ako imaju gubitke, onda će ti gubici biti prevaljivani na većinskog vlasnika, odnosno na vlasnika na državu, A pošto država nema svojih para, ona mora da uzme od građana. Dakle, neefikasnost tih novih akcionarskih društava, kao I dosad sa javnim preduzećima pašće na građane“, smatra Miša Brkić, ekonomski novinar.
„To može da znači mnogo, a ne mora da znači ništa. Ako gledamo dosadašnje upravljanje javnim preduzećima, većina stvari koja je propisana novim zakonom mogla je da se postigne I u sklopu važenja zakona o javnim preduzećima da je on bio primenjivan bolje. 1:00, 1:03 da se bolje organizuje korporativno upravljanje, odgovornost, praćenje njihovog rada“, ističe Nemanja Nenadić iz Transparentnosi Srbija.
Za taj posao, postojaće softver koji bi trebalo da nadzire rad preduzeća u većinskom vlasništvu države. S druge strane, otkako je EPS u aprilu prošle godine postao akcionarsko društvo, više ne znamo šta od imovine imaju direktor i članovi Nadzornog odbora, kao ni koliko oni zarađuju, a EPS je u jednom trenutku poslovnom tajnom proglasio čak i podatke o najvećim dužnicima za struju.
„Nakon transformacije, bez ikakvog zakonskog utemeljenja, odjednom neke stvari koje su bile objavljivane, prestale su da se objavljuju na sajtu, dobijali smo veoma čudne odgovore po zahtevima za pristup informacijama, npr. u vezi sa onim idejama, planovima, raspravama oko toga da li će se formirati zajedničko preduzeće hidroelektrane na Drini. Dakle nismo dobili informacije uz pozivanje na razne osnove“, kaže Nenadić.
Novi zakon centralizuje upravljanje javnim preduzećima, što bi u praksi trebalo da znači da će većinom od 140 preduzeća u vlasništvu države upravljati jedan ili dva ministra.
„Mi smo do sada videli da su tim preduzećima veoma često upravljali neki partijski kadrovi, da su upravljali vršioci dužnosti, da su upravljali vršioci dužnosti kojima je istekao mandat I da je sve to tolarisano I od strane ministarstva privrede I od strane brojnih drugih državnih organa. E sada se stvar utoliko menja što umesto vlade koja je donosila ključne odluke I bila je makar zadužena formalno za to, ta odgovornost prelazi na ministre privrede I energetike“, rekao je Nenadić
„Taj ministar bi morao da bude u najmanju ruku Ilon Mask, da ne kažem Voren Bafet, koji bi s jednog mesta iz centralizovane kancelarije mogao da upravlja tako značajnim preeduzećima u kojima je I EPS I Pošta, Srbijašume, Srbijagas, aerodromi, nacionalna avio kompanija. Dakle, takvog ministra majka još nije rodila“ šaljivo će Brkić.
MMF je još 2019. od Vlade Srbije tražio korporativizaciju, profesionalizaciju, transparentnost poslovanja, sve to kao pripremu da javna preduzeća izađu na berzu. Menjanje statusa državnih preduzeća omogućiće i lakši upliv privatnog kapitala. Znači li to I prvi korak ka privatizaciji preduzeća u vlasništvu države?
„Ja ne vidim da bi u narednih 10 godina, bilo ko od tih preduzeća mogao da uđe u bilo koju formu privatizacije. Dakle, ljubitelji državne svojine ne moraju da brinu, sigurno još 10 godina mogu da budu mirni, toliko će država da bude u ovih 140 preduzeća ili većinski ili manjinski, ali vlasnik“ rekao je Brkić.
Kriterijumi za čelnu funkciju u preduzeću u većinskom vlasništvu države se očigledno neće menjati. Jedan od uslova je da direktor bude državljanin Republike Srbije, a drugi da je reč o „licu dostojnom javnog poverenja“, tj. da nije bio kažnjen za privredni prestup. Prestup neće biti ni članstvo u organima političke stranke.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Dok Vlada RS obećava, pojedina javna preduzeća su pred kolapsom: Stižu li na naplatu stari dugovi?