Nakon 8 godina pauze, nacionalno priznanje za vrhunske domete u kulturi koje mnogi zovu nacionalne penzije, ponovo se dodeljuje. Ovog puta dvadeset odabranih mesečno će od države dobijati 60.000 dinara. Ipak, mnogi od radnika u kulturi, dovode u sumnju način i kriterijume na koji je Ministarstvo kulture dodelilo priznanja.

Reporter: Đuro Svilar

Bora Čorba, Lazar Ristovski, Bogdan Diklić, samo su neki od onih koji su se našli na listi 20 najzaslužnijih da ponesu nacionalno priznanje za doprinos kulturi Srbije. Ipak, ispod crte za tzv. nacionalnu penziju, ove godine, ostala su mnoga poznata imena iz sveta umetnosti.

„To što na konkursu za nacionalne penzije nisu prošli recimo Dragan Velikić sa dva NIN-a, Vida Ognjenović sa šest Sterijinih nagrada i Goran Marković koji je bukvalno filmska legenda – to je vrhunski skandal i politički progon neistomišljenika. Sramna odluka u žalosnoj državi“, napisao je jedan tviteraš.

Nacionalno priznanje za vrhunske domete u kulturi ustanovljeno je 2007. godine, a dodeljivano je do 2013. u vreme kada je ministar bio glumac Voja Brajović, koji je ove godine i dobitnik. Za tih 8 godina dodeljena su 503 priznanja, dok je za 2021. sedmočlana stručna komisija, imenovana od strane ministarke Maja Gojković, izbor nosilaca ovog uglednog priznanja svela na 20 najzaslužnijih.

„Kriterijumi su se menjali, čak šta više, došlo je jednog momenta do prekida u vreme ministrovanja sad pokojnog Tasovca i smatramo da ove kriterijume treba promeniti, dograditi, uzeti malo stručniji kadar za odabir priznanja. Ne sumnjamo u listu, svi ovi ljudi su zaslužili, ali treba i proširiti listu“, smatra Dragana Đorđević iz Samostalnog sindikata kulture Srbije.

Kolika god lista bila, za jednog od pisaca koji su obeležili srpsku književnost poslednjih godina, nije bilo mesta. Stvar politike ili zasluga?

„Vlast nacionalnim penzijama nagrađuje podobne i kažnjava nepodobne, i to uopšte i ne krije. U mom slučaju dve Ninove nagrade i prevodi na 20 jezika, u 75 stranih izdanja ne igraju baš nikakvu ulogu. Svaki brojler u onom inkubatoru od Narodne skupštine mesečno primi iznos u vrednosti od dve nacionalne penzije. Nema te nacionalne penzije zbog koje bih ćutao i podilazio ovoj pirmitivnoj i razbojničkoj vlasti“, dodaje Dragana Đorđević iz Samostalnog sindikata kulture Srbije.

Za svaku vlast koja donosi pravila i dodeljuje nacionalna priznanja, postavlja se pitanje kriterijuma.

„Ti ljudi koji budu predlagani za nacionalnu penziju i taj status povlašćenog moraju da budu gledani kroz neku drugu prizmu, a ne da li su politički, verski opredeljeni na ovu ili na onu stranu“, kaže Dragana Đorđević.

Na koju god stranu pogledate, Đorđevićeva smatra, da je 20 priznanja godišnje nedovoljno, da bi se nagradili svi zaslužni u dvadeset dve umetničke oblasti.

Pogledajte ceo prilog u emisiji „Među nama“: