Sportski šampioni uprkos životnim preprekama – Nemanja Matijašević i Nebojša Đurić

Đurić objašnjava kako je ušao u svet paraatletike, nažalost nesreća je u pitanju. Kamion koji je vozio udario je u most na gradilištu kod Subotice. Zadobio je prelom kičmenog stuba i, uprkos dugotrajnim terapijama, ostao je bez mogućnosti da ponovo hoda.

Najzaslužniji za njegov ulazak u ovaj sport je bio komšija koji je takođe paraatletičar. Đurić otkriva da li je Miloš Zarić još uvek njegov trener, inače svetski šampion u u bacanju koplja. Đurić otkriva sa li se oporavio i oprostio sve događaje vezane za oduzimanje medalje na prošlogodišnjoj paraolompijadi u Parizu i priznaje kako danas gledate na tu situaciju.

Osvojio je 2. mesto u disciplini bacanje kugle F55 na Paraolimpijskim igrama u Parizu, ali mu je medalja oduzeta zbog toga što, kako je navedeno, njegova oprema nije bila u skladu sa pravilima. Organizatori su usvojili žalbu iranske delegacije i diskvalifikovali srpskog takmičara, a Paraolimpijski komitet Srbije u svom saopštenju je objasnio da je u pitanju bila stolica iz koje je bacao kuglu. Zanimljivo je da je Đurić istu opremu koristio na svetskom prvenstvu u Japanu ove godine, gde je osvojio srebrnu medalju. Đurić, koji je rođen pre 36 godina, postao je poznat domaćoj javnosti na Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine, gde je zauzeo šesto mesto u bacanju kugle.

On obašnjava i kako izgleda jedan prosečan dan sportiste kao što je on. Motivi i podrška su mu neizbežni, pronalazi ih među najbližima. Najveću podršku i motiv da se bori u životu daje mu sin David i porodica. Sportski uzori su paraolimpijci Miloš Zarić i Draženko Mitrović, a omiljeniji sportista mu je Novak Đoković koji ga podržava.

Nemanja Matijašević je rođen bez leve podlaktice, 1998. godine. Imao je sjajno detinjstvo, nikada nije bilo nikakve diskriminacije zbog invaliditeta, kao mali većinu vremena provodio jke napolju sa drugarima jureći za loptom, ali se nije nadao da će atletika pobediti.

Još od malih nogu isprobavao je razne sportove, fudbal je bio prva ljubav, te sad objašnjava kako je onda stigao do atletike. Kažu da nas mali koraci vode ka velikim stvarima, te Matijašević otkriva koja je bila njegova motivaciona misao.

Ta 2017. godina je bila ključna za nejgov ulazak u svet atletike, Matijašević dodaje kako se seća tog početka, a glavna prekretnica je bilo Evropsko prvenstvo u Berlinu 2018. godine, kada je shvatio da se dešava nešto veliko. Za njega kažu da je nova nada Paraolimpijskog komiteta Srbije, te ovaj mladić priznaje da li oseća sreću ili ozbiljnu odgovornost.

Svaka priča ima i tu drugu stranu medalje, istakao je da još kao dečak nikada nije osetio bilo koju vrstu diskriminacije, te sad svedoči da li može i danas da potvrdi.

"Moj invaliditet mi nikad nije predstavljao problem, već mi je samo davao dodatnu motivaciju. Kao da sam imao potreba da se dokažem ljudima kako ja mogu sve kao i oni, čak i više od toga, da dokažem da sam ja najbolji", kaže Matijašević čiji je glavni motiv da postane Svetski olimijski šampion.

"Najznačajniji uspeh do sada u mojoj karijeri je srebrna medalja sa Evropskog prvenstva u Berlinu 2018. godine. Takođe bih izdvojio i 5. mesto sa Svetskog prvenstva u Dubaiju", kaže on i dodaje kojji rekord je sledeći motiv.

Mladi sportiszta otkricva i kako izgleda prosečan dan jednog paraolimijca?

"Rano se budim, obično ustajem oko osam ujutru, a obavezno slede doručak i kafa. Posle doručka spremam se za trening. U proseku, jedan trening traje mi oko dva sata, a sastoji se iz zagrevanja i glavnog dela treninga, teretana sprint, skakanje, a te stvari se razlikuju u zavisnosti od dana...
12. Postoji li siguran put do uspeha za nekog kao što si ti, da li je to stvar odluke i sticaj okolnosti pa možda i sreće", kaže Matijašević.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO -  Saška Sokolov, Filip Graovac, Stefan Dimitrijević: Srpski paraolimpijci u pohodu na nove medalje