Sporna gradilišta uz temelje Narodne biblioteke i oko Hrama Svetog Save

Mirno i zeleno, kako je bilo oko Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije više nije. Od prošlog leta sve od Bulevara oslobođenja do vrata hrama je ograda a unutar nje gradilište. Rekonstruiše se park i gradi novi Patrijaršijski dom. A sa druge strane na temelje Narodne biblioteke, naslonjeno je još jedno gradilište, trospratna podzemna garaža kod koje radnike nismo zatekli.

"Garaža je potrebna, prva ja kolima ne dolazim ovde jer nemam gde da se parkiram. Grad se ceo raspada, gde god da prođete idete po nekom blatu, đubre na sve strane sve je nekako raskopano, baš ne znam, evo iskreno ono, sanjam da se probudim u nekom uređenom Beogradu gde će sve biti pod konac. Meni je ovo strašno, da zelenilo se skloni to mi nikako nije jasno, ko je taj majstor i ideja, ne znam. Džabe drveće kad je sve okolo beton", kažu građani.

Iako je gradonačelnik rekao da se rekonstrukcijom prostora ispred hrama čuva autentičnost parka i da će biti posađeno oko 500 novih sadnica,stanovnici tog dela Beograda ne odustaju od pokušaja da spreče, kako kažu, betonizaciju.

"Letos, znači 2024. godine je ovde počela betonizacija ovog prostora, uklanjanje zelenih površina, onda je tu bio problem, navodno crkva je rekla pa nemojte sve da sklanjate, a onda je poneko drvce ostavljeno onako u rupi od saksije, to će da uvene, to nema veze sa nekim pozelenjavanjem", upozorava  Milica Radovanović, članica neformalne grupe Vračar.

Rekonstrukcija se radi prema projektu arhitekata Brane Mitrovića i Dejana Miljkovića.

Iz SSP upozoravaju da radovi neće doneti ništa dobro.

"Popločavanje i uništavanje parka, hoće da se napravi nešto slično drveću iz betona, to je nešto neverovatno po slikama na šta to sve liči, uništiće se dečiji park, to više neće biti mesto za Vračarce i decu nego mesto osušenog drveća kao što je na Trgu", ističe Ana Gođevac, Stranka slobode i pravde.

Na gradilištu nema niti jedne table o rokovima za završetak radova, samo kompjuterske verzije slika koje pokazuju mogući budući izgled park. Iz neformalne grupe Vračar odgovore o investitoru pokušali su da dobiju od uporave Grada, Vlade, Zavoda za zaštitu spomenika, na kraju i od Puteva Srbije.

"Onda smo saznali od Puteva Sbije dobili smo dopis da u saglasnosti sa državom i crkvom se ovo radi. Tako da mi dođosmo posle ne znam koliko meseci da je ustvari crkva investitor. Tako da se ne zna ni ko je pravio projekat, ni kad je bio konkurs ni na osnovu koje planske dokumentacije znači apsolutno je sve privatizovano", otkriva Radovanović.

Ideja o izgradnji javne podzemne garaže u Skerlićevoj ulici krj biblioteke postoji odavno, a radovi su počeli prošle godine.

Kako kažu iz plenuma zaposlenih u Narodnoj biblioteci, bez javne rasprave i saglasnosti biblioteke. Podsećaju da se od 2022. očekuje realizacija projekta proširenja depoa za smeštaj knjiga koji je uradio isti arhitektonski tim koji je radio i projekat podzemne garaže, ali proširenje depoa u pravcu Nebojšine ulice i pored najava nikada nije započeto, dok obrisi garaže pod zemljom odavno vide .

"Da li je za istoriju naše republike naše države važnija garaža od na primer proširenog depoa koji je takođe bio u planu izgradnje ali odjednom se ne gradi jer nije dobio potrebne dozvole, i da li je važnija naša pisana baština ili trospratna garaža, to je pitanje koje postavljamo svim relevantnim ustanovama kulture i molimo da se na ovo pitanje vrati pozornost i građana i javnosti i institucija", rekla je Milena Đorđijević, plenum Narodne biblioteke Srbije.

Plenum zaposlenih obratio se i svojoj upravi, kao i gradskim čelnicima i ministarstvu kulture, sve u u strahu da izgradnja garaže uz biblioteku nije bezbedna.

"To je urbanistički problem, to je saobraćajni problem, to je ekološki problem a mi ipak postavljamo pitanje da li je bezbednosni problem, jer na to pitanje nedvosmislen odgovor još uvek nismo dobili", ističe Milena Đorđijević.

Zaposleni u Narodnoj bibilioteci Srbije nastaviće da javnosti skreću pažnju da garaži nije mesto u kako kažu, sklopu kulturno istoriske celine.

"Poslednje što smo organizovali, plenum, bila je organizacija 7. aprila, odnosno dan posle 6. aprila gde ćemo govoriti i staviti pozornost upravo ono o čemu ste me sada pitali i o čemu smo razgovarale a to je garaža", kaže Đorđijević.

Narodna biblioteka Srbije gorela je tri dana 1941 posle nemačkog bombardovanja, od 6. do 9. aprila.

A baš 6. aprila 1921. upravnik Jovan Tomić pokrenuo je inicijativu za otkup zgrade na Kosančićevom vencu.

Davne 1973. godine 6. aprila otvorena je nova zgrada na vračarskom platou.

Oni koji se sudbinom ove ustanove bave duže i detaljnije, slikovito objašnjavaju da je uvek pa i ovih dana i doslovce delila sudbinu naroda čiji je dragulj.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Narodna biblioteka slavi 193. rođendan: Pozvani studenti i građani