Slađana Prica: Studenti su probili "Briselski front" boreći se za osnovne ljudske vrednosti

Izvestilac za Srbiju Tonino Picula predstavio je izveštaj o Srbiji. O izveštaju se glasalo i usvojen je u formi rezolucije u Evropskom parlamentu. Izveštaj detaljno opisuje situaciju u našoj zemlji poslednjih šest meseci. Kritikuje vlast u Srbiji, ali i Evropsku komisiju od koje se traži veća doza kritičnosti prema rukovodstvu Srbije. Prica objašnjava da li bi rezolucija, koja naravno nije obavezujuća, mogla da izazove jaču rekaciju nego dosadašnji izveštaji i kakvu političku poruku šalje i kakvi su njeni efekti.

"Nadam se da će reči Tonina Picule dospeti do nas. Na izveštajima je uočeno da ne postoji čvrsta rešenost da se zaista uđe u reforma", navodi Prica.

Picula je rekao da je pad nadstrešnice u Novom Sadu postao tragični simbol sistemske korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali štititi građane, a to ne čine. "Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni ni dostupni svima, u kojoj regulatorno telo za medije ne funkcioniše, pravosuđe selektivno deli pravdu, a one koji ukazuju na probleme izlaže javnim napadima“, rekao je Picula.
U izveštaju se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka Evropskoj uniji, pre svega unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Picula je, u izveštaju naglasio i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući REM i puna primena preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim reformama, takođe ostaju od ključnog značaja.

Iako je srpska valsta deklarativno za evropske integracije, naša zemlja je već tri i po godine bez napretka na evropskom putu. Otvaranje klastera 3 je po svemu sudeći na dugom štapu i da kako prenose mediji verovatno neće biti otovren u skorijoj budućnosti. Kao glavni razlog za to navodi se izostanak suštinskih reformi, politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Moskvi.

Bivša ambasadorka u Savetu Evrope analizira šta neotvaranje tog poglavlja i neprestano odlaganje znači za Srbiju i njene građane.

"Kosovo je uslova za naše članstvo", rekla je Prica.

Studenti su zatražili raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora. Poručuju da se neće kanididovati već da će podržati kredibilne ljude. Očekuju podršku i od opozicije koji imaju stalne članove u sastavu RIK-a koje nazivaju saveznicima. Prica komentariše da li je to dobar način da se izađe iz krize u kojoj se nalazimo i kako na to gleda Evropska unija i da li je u pogledu ovog zahteva studenata za vanrednim parlamentarnim izborima na testu, pošto ponavljaju da su studentski zahtevi ono što traži EU, kao i da li bi mogli da budu na istoj poiziciji kada su je reč o novom studenskom zahtevu o izborima.

Ona komentariše i kako studentska borba utiče na pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji. Ta borba se pre svega odnosi na vladavinu prava i borbu protiv korupcije što su osnovni principi EU, te Prica dodaje da li su u tom smislu studenti već uradili mnogo na tom putu.

"Studenti su probili "Briselski front", boreći se za osnovne vrednosti. Studente su dočekali svi strani zvaničnici u Evropi, samo su vrata naših poslanstava bila zatvorena", kaže ona.

Austrijska šefica diplomatije obratila se studentima trkačima kada su stigli do Beča. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je smatrao da je to mešanje u unutrašnje stvari Srbije. To je bilo prvi put da je neko iz EU tako visokog ranga stao iza studenata i podržao ih. Bila je u Beogradu dan pre. Prica priznaje da li je iznenadilo da je tako javno iznela svoj očigledno politički stav i kakva je to poruka.

"Poštovanje osnovnih ljudskih prava nije mešanje u unutrašnju politkiu zemlje", rekla je Prica.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: (Ne)očekivana pomoć Brisela studentima u Srbiji