Skloništa u lošem stanju, nove zgrade ih i nemaju

Predsednik Srbije nedavno je, u kontekstu eskapacije rata u Ukrajini i upotrebe dalekometnih prijektila, pomenuo i opasnost od nukelarnog rata i to da nemamo dovoljno skloništa. Ako priču o ratu ostavimo po strani, ostaje činjenica da još od NATO bombardovanja 1999, skloništa u gradovima u Srbiji postajali sve manje važni objekti, da bi posle i rpestala da budu zakonski obavezna pri pdoizanju novih zgrada. Koliko skloništa imamo, u kakvom su stanju i zašto, pitala je Dina Cepenjor, reproterka Dnevnika na TV Nova.

Poslednji put skloništa su u javnosti pominjana u januaru kada je državni revizor izneo podatak da se skloništima neefikasno upravlja. Deset meseci kasnije, opet su tema, ali ne zato što je upravljanje postalo efikasnije, već je, tokom obraćanja 19. novembra, predsednik Srbije spomenuo mogućnost nuklearnog rata zbog eskalacije sukoba u Ukrajini.

„Mi smo potpuno nespremni u ovom trenutku. Imamo mesta za 257 hiljada ljudi u skloništima i moraćemo da razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane vešernice prodavnice i sve ostalo i da ponovo počnemo da obnavljamo infrastrukturu da dođemo do broja od milion, milion i po da možemo da smestimo u skloništa. Ne zato što ćemo mi da budemo meta bilo čija ali bilo ko u okruženju od 500 do 1000 kilometara da bude meta na bilo koji način isto nam se piše“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Pisalo je u zakonu da je izgradnja skloništa obaveza svakog investitora. Više ne piše. Da su sklloništa i dalje obavezna, onda teretane, prodavnice, vešernice i sve ostalo možda ne bi bile problem.

„Najnepovoljnija situacija koja se desila u Republici Srbiji to je ukidanje zakonske obaveze da investitori koji grade objekte stambene i velike poslovne objekte nemaju više obavezu da grade skloništa“, kaže Miodrag Savić, pukovnik u penziji.

Na snazi su propisi koji opisuju kako treba da izgleda sklonište. Ali nemamo pripadnike civilne zaštite koji bi obučavali građane kako treba da se ponašaju u slučaju poplava, požara, hemijkog ili nuklearnog incidenta. Za takve situacije nadležna je specijalizovana jedinica za vanredne situacije u ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Mi smo ukinuli 30 hiljada ljudi pripadnika civilne zaštite koji su se nalazili u jedincama za evakuaciju i zbrinjavanje i oni su bili zaduženi između ostalog da svakog građanina u svom reonu uputi gde je to sklonište, a javno preduzeće za skloništa je brinulo o tehničkim mogućnostima“, kaže Savić.

Tom javnom preduzeću, do 2005. godine investitor je bio dužan da plaća dva procenta od građevinske vrednosti objekta.

„Javno preduzeće za skloništa je prihodovalo 2005. godine dva miliona evra“, rekao je Savić.

Koliko god para da to preduzeće ima, ono nije nadležno za gradnju novih skloništa. Ova koja imamo, poslednji put korišćena su 1999. tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

Prema rečima revizora, od 2019. do 2022. godine 339 javnih skloništa je bilo izdato u zakup, a 67 odsto od toga nije bilo uopšte predmet tehničke kontrole.

„Od više hiljada skloništa koliko ih ima na teritoriji Srbije javnom preduzeću za skloništa poverena su 1442 ukupne površine oko 280 hiljada kvadratnih metara. Najviše ih ima na Novom Beogradu“.

Od 2019. do 2022. godine Sektor za vanredne situacije obavio je inspekcijski nadzor nad 30 odsto skloništa, a utvrđeno je da 11 javnih skloništa nije upotrebljivo, 331 sklonište upotrebljivo je uz određene nedostatke, dok su 84 skloništa bila bez nedostataka. Bili smo i u naselju Cerak, u kojem su tokom gradnje bila predviđena i skloništa. Ali šta je s njima sada?

Ako postanee aktuelno, u Srbiji nema dovoljno skloništa niti ima kulture obuke za ponašanje u vanrednim situacijama, kažu svi, od državnih insritucija do bivših profesionalnih vojnika. U vanredinim situacijama ljudi moraju unapred znati šta treba raditi.

„Moramo preventivno da delujemo to znači da obučimo građane kako da postupaju, gde će ići šta će sa sobom poneti od osnovne opreme, dokumenta, lekove, medicinsku dokumentaciju, najosnovnije, ako je hitna evakuacija a ako je blagovremena evakuacija imaće vremena da se pripremi i sklonište i da pripremite ćebad i hranu za decu bebe i ostalo to je otprilike neki prvi korak“, kaže Savić.

Državna revizorska institucija je javnom preduzeću za skloništa preporučila da unapredi sistem upravljanja skloništima. Taj korak je preskočen.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.