"Sindikalci nisu teroristi": Koliko su duboke podele među prosvetnim radnicima?

Da li je jaz među prosvetarima premostiv? Da li je Vlada zaista ispunila njihove zahteve ili još više podelila zaposlene u školama? Da li je vreme da se preispita reprezentativnost sindikata u prosveti? O ovome u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali smo sa Snežanom Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Željkom Matićem iz Foruma beogradskih gimnazija.

Snežana je nastavnica u OŠ “Oslobodioci Beograda“, članica je jednog od četiri reprezentativna sindikata koja su odlučili da se uvede moratorijum na štrajk dok traju pregovori sa Vladom. Ona sada objašnjava kakva je situacija u njenoj školi i ima li obustave nastave.

Forum beogradskih gimnazija odlučio je da produži obustavu nastave do ispunjenja studentskih zahteva, te Matić otkriva da li je Šesta gimnazija u kojoj on predajete u potpunoj obustavi nastave.

Pred početak drugog polugodišta obavljeno je anketiranje zaposlenih u prosveti da li su za obustavu nastave. Međutim, bilo je zamerki da nisu svi članovi sindikata imali priliku da se izjasne, da je većina bila za štrajk, neke sindikalne vođe podnele su ostavke. Romandić objašnjava zašto su u takvoj atmosferi nastavljeni pregovori sa Vladom i da li je to zaista bila odluka većine članstva.

Reprezentativni sindikati su sa Vladom i Ministarstvom prosvete postigli dogovor oko plata, a potom je potpisan i Poseban kolektivni ugovor. Romandić ističe da li su prosvetari dobili ono što je bilo dogovoreno potpisanim protokolom iz 2023. godine.

Protokolom je, između ostalog, bilo predviđeno da se plata u prosveti izjednači sa republičkim prosekom do 1. januara 2025., ali to se nije desilo.

Forum beogradskih gimnazija napustio je nedavno Sindikat radnika u prosveti Srbije. Matić sada ističe čime su to bili nezadovoljni i šta najviše zameraju sindikatima koji su pregovarali sa Vladom.

Romandić priznaje koliko su duboke podele među prosvetarima i šta ona zamerate kolegama koje su odlučile da obustave nastavu. Matić pak ističe da li po njemu ima dobrih stvari u dogovoru sindikata sa Vladom o povećanju plata i Posebnog kolektivnog ugovora.

Sindikatima je, između ostalog, zamereno i zbog člana Kolektivnog ugovora koji smanjuje jubilarne nagrade za one koji nisu članovi sindikata, te Romandić daje svoj sud da li je ovo diskriminatorno.

Prema novom Posebnom kolektivnom ugovoru, članovi reprezentativnih sindikata dobijaju tri prosečne plate za otpremninu, dok ostali dobijaju dve. Jubilarne nagrade za članove sindikata biće 50 odsto više u odnosu na one koji nisu članovi.)

Deo prosvetnih radnika smatra da posle uvreda i pretnji koje su im upućivali predstavnici vlasti nema uslova za dijalog, te Matić objašnjava da su sindikati ipak odlučili da nastave pregovore sa Vladom.

Prosvetnim radnicima koji su obustavile nastavu prećeno je otkazima, smanjenjem plata, s druge strane, Romandić je rekla da je i ona imala problema zbog odluke da obustavite štrajk i nastavie pregovore sa Vladom, te sad otkiva o čemu je reč.

Reprezentativnost sidikata u prosveti nije proverevana već dugi niz godina. U međuvremenu mnogo je nezadovoljnih članova upravo zbog odluke da se ne štrajkuje, te nastavnica komentariše da li ovi sindikati uopšte imaju legitimitet da sada pregovaraju.

"Prosvetni radnici bi morali da ukrupne sindikalnu scenu. U ovoj državi treba da se podići sindikalna svest, sindikalci nisu teroristi", rekla je Romandić.

Nedavno je formirana Asocijacija škola u štrajku koja obuhvata sve škole u kojima je obustavljena nastava. Matić zato daje svoj sud koliko se promenila situacija sa članstvom u sindikatima i da li će se insistirati na utvrđivanju reprezentativnosti.

"Poseban kolektivni ugovo je neophodan, problem je način na koji je on urađen", kaže Matić.

Vlada je uporno poručivala da para za povećanje plata nema. Međutim, ipak se novac pronašao. Utisak je da su sindikati prosvete dogovor sa Vladom postigli zahvaljujući studenstkim blokadama i bunutu srednjoškolaca. Romandić zato pojašnjava kakav je stav Unije sindikata prosvetnih radnika prema studentskim zahtevima i da li ih podržavaju i na koji način.

Ima škola, uglavnom osnovnih, koje su posle dvonedeljne obustave nastave počele sa skraćenim časovima. Matić dodja da li to ima efekta u podršci studentima i šta kada se studentske blokade završe, da li se prekida obustava nastave.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: I pored pretnji otkazima nastavnicima raste broj škola koje su u nekom obliku štrajka