2
Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanule Žiofre izjavio je večeras da realizacija projekta "Jadar" nije uslov za pristupanje Uniji, ukazujući da su političke prilike u svetu u poslednjih dodinu dana znatno uticale na podsticanje procesa proširenja.
On je gostujući u Dnevniku televizije Nova istakao da su se u poslednjih godinu dana na Zapadnom Balkanu desili ozbiljni koraci u procesu pridruženja EU.
Žiofre je istakao da je, pored IPA fondova, šest milijardi evra opredeljeno za proširenje EU, od čega je više od milijardu i po opredeljeno za Srbiju, ali je to uslovljeno reformama koje će vlade morati da sprovode.
Govoreći o eksploataciji litijuma u Srbiji, Žiofre je rekao da je sa Srbijom u julu potpisano strateško partnerstvo o kritičnim sirovinama, ali da to nije preduslov za pristupanje.
Naglasio je da je to samo jedna u nizu dezinformacija i neistina koje je čuo o toj temi.
„Pitanje litijuma je veoma široko za EU, mi sada imamo transformisanu ekonomiju i potrebne su nam kritične sirovine kako bismo bili konkurentni“, dodao je Žiofre.
Kako je naveo, EU je potpisala niz sporazuma o partnerstvu o kritičnim sirovinama sa Kanadom, Norveškom i Srbijom.
Prema njegovim rečima, neophodno je demistifikovati tvrdnje da je ekspoloatacija litijuma i bora u Srbiji uslov za pristupanje EU.
„Ukoliko Srbija i EU odluče da rade na zelenoj tranziciji i dodatno integrišu i razvijaju ekonomiju, to će biti dobro za integraciju Srbije u jedinstveno tržište“, kazao je Žiofre.
On smatra da je Srbija već sada prilično integrisana u ekonomiju EU, jer je više od 60 odsto trgovinske razmene povezano sa njenim članicama.
„Ono što često čujem je da EU sve povezuje sa litijumom, ali je to apsurno, jer imamo kopenhaške kriterijume, nezavisno pravosuđe koje treba da se bori protiv organizovanog kiminala i brojne druge teme koje su suštinske za pridruženje“, objasnio je Žofre.
On je naglasio da je za članstvo u EU mnogo važnije postići pomake na polju vladavine prava, medijskog pluralizma i rešavanja problema sa susedima.
Upitan da li je upoznat sa nacrtom krivičnog zakonika, koji mnogi stručnjaci smatraju problematičnim, jer smatraju da krši osnovna ljudska prava, Žiofre je rekao da je vladavina prava ključna vrednost EU.
On je naveo da postoje četiri bloka reformi, od koji se jedan odnosni na demokratske izbore, pluralizam medija i nezavisno pravosuđe.
„Kao što je Venecijanska komisija rekla, neophodno je da sprovedmo pravne reforme, ali je neophodno uspostaviti i kulturu pravosuđa. Demokratski izbori su, takođe, važna tema u Srbiji, deo su reformske agende i potreban nam je konsenzus za unapređenje izbornih okvira“, ukazao je Žiofre.
Istakao je da je neophodno napraviti značajne pomake u svim oblastima koje su povezane sa medijskim slobodama, izbornim uslovima i vladavie prava, da bi klaster tri mogao da se otvori. Žiofre je najavio da će do 1. decembra imati komesara EU koji će se baviti samo proširenjem Unije.
„Dok je proširenje cilj, postoji i osećanje hitnosti i imaćemo prvi put za 10 godina komesara koji će biti potpuno posvećen procesu proširenja“, kazao je Žiofre.
