Sastanci u Nemačkoj, o problemima slobodnih medija u Srbiji

Sve što nam se dešava može se najednostavnije objasiti neslobodom medija koja postoji u Srbiji. To je već dugo i jedan od glavnih razloga što ka Evropi godinama ne pravimo ni korak napred. O položaju medija i novinara u Srbiji i poređenju sa primerima iz savremene Nemačke, koje možda niko ne bi očikivao, u Berlinu su ovih dana razgovarali novinari iz dve zemlje. Ono što se dešava nama ovde, svakako je tamo nezamislivo, mada, možda ćemo uskoro biti prinuđeni da neka rešenja u nevolji, preslikamo. Crtice iz Berlina, donosi Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.

Nad Berlinom, vidljiv sa juga, severa, ali simboličnije, sa istoka i zapada grada, bdi televizijski toranj, daleko najviša građevina u gradu izgrađena krajem šezdesetih u tadašnjem istočnom Berlinu kao simbol istočno-nemačke i sovjetske moći. U zemlji koja posle februarskih izbora još čeka formiranje nove Vlade, oseća se neizvesnost da li će izvesni budući kancelar Fridrih Merc zemlju moći da vodi sigurnije nego Olaf Šolc koji nije uspeo da uskoči u prevelike cipele kancelarke Angele Merkel, koja je poput političkog tornja bdila nad celom zemljom punih 16 godina do 2021. i koja je bila najdugovečniji kancelar od pada Berlinskog zida 1989. Zidova u Nemačkoj ipak još ima.

„Tri i po decenije kasnije, ostaci berlinskog zida tu su samo kao umetničke instalacije, atrakcija za turiste, ali i kao podsećanje Nemcima na vreme kada su ovaj grad i ova zemlja bili podeljeni. Te podele i danas se mogu videti u pojedinim oblastima. Vide se na izborima, ali se vide i kada je reč o položaju medija“, prenosi Veljković.

Na februarskim izborima, kranje desničarska Alternativa za Nemačku, AFD osvojila je više od 20 odsto glasova. Nedovoljno da dođe do vlasti, dovoljno da izazove zabrinutost ne samo u ostalim partijama, nego kod svih koji drže do slobode i demokratije. Kao da je zid još tu, AFD je najbolje rezultate ostvarila u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Među prioritetnim metama ove partije su slobodni mediji, pa je na njihovim skupovima, pre svega u istočnim delovima zemlje, postala uobičajena praksa da novinari imaju obezbeđenje, jer čak ni fizički napadi na novinare nisu retkost kad se sretnu sa pristalicama desničara.

„Nažalost, to se događa i u Nemačkoj. Takozvana Alternativa za Nemačku, AFD, ostvarila je značajan rezultat na izborima za Bundestag. To je partija koja nije prijateljski nastrojena prema medijima, oni napadaju novinare i etiketiraju ih kao neprijatelje.Pokušavaju da spreče svako izveštavanje o njihovim problemima. A to je onda za nas problem kojim moramo da se bavimo. To nije tipično nemački problem, uspon populizma i ekstremizma je globalna pretnja. Moramo da nađemo rešenje kako da u takvim okolnostima osiguramo novinarstvo slobodno i nezavisno od svih ekstremista, populista i njihovih pretnji. Radimo na tome, ali potrebno je da budemo glasniji i da nađemo evropsko rešenje za ove izazove“, kaže Mika Bojster, predsednik Nemačke asocijacije novinara.

Mika Bojster vodi Nemačku novinarsku asocijaciju, koja je istovremeno profesionalno, ali i sindikalno udruženje koje se bavi položajem medijskih radnika. Sa druge strane, Presserat je jedno od najstarijih samoregulatornih medijskih tela u Evropi koje prati kako rade mediji pod sve većim pritiskom i sankcioniše odstupanja od novinarskog kodeksa. Broj žalbi koje je Presserat dobio prošle godine, a bilo ih je više od 2200 govori o rapidnom pogoršanju medijske scene u odnosu na prethodnih nekoliko godina, ali žalbe nisu jedini problem.

„Ljudi gube poverenje u medije jer sumnjaju da ih neko kontroliše ili da mediji imaju svoj pravac i agendu. Takođe, problem je naravno i to što ljudi više ne kupuju štampu, a sve ređe plaćaju i pretplatu za online izdanja“, kaže Ksenija Balcerajt, Presserat – Nemački savet za štampu.

Iako ne baš svetlo, stanje u nemačkim medijima izgleda blistavo kada se pogleda iz srpske perspektive. Stvari nama uobičajene, Nemcima su nezamislive.

„Imate li u medijima kampanje koje vlast organizuje kojima se targetiraju pojedinci? Ne, tako nešto ne postoji“, kaže Balcerajt.

Mnogo toga što nisu mogli ni da zamisle da može da postoji, čuli su nemački novinari tokom razgovora sa kolegama iz Srbije u Berlinu, a uz Evropsku federaciju novinara u borbi za slobodne medije u Srbiji spremna je da stane i najveća evropska novinarska organizacija sa oko 27.000 članova.

„Mi kao Evropljani moramo da se držimo zajedno u odbrani dragocenih sloboda, posebno krhke slobode medija. Moramo zajedno, ali naša je dužnost kao najveće novinarske organizacije u Evropi da dignemo glas za slobodu medija i u Srbiji, na Zapadnom Balkanu i u Istočnoj Evropi, u celoj Evropi. Gde god postoje novinari izloženi pritiscima. moramo sa njima da stanemo solidarno u odbrani prava svih nas. Zato ćemo i mi odavde dići svoj glas i to će se čuti“, poručuje Bojster.

A posle formiranja nove Vlade, iz Berlina bi se mogli čuti još neki glasovi kojih nije bilo za vreme Vlade Olafa Šolca. U Srbiji podeljenoj nevidljivkim zidovima ko što je nekada Nemačku delio onaj pravi zid, ti glasovi bi jednoj strani mogli da donesu ohrabrenje, drugoj hladan tuš.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.