Sahrana pape vašar taštine za svetske lidere

Papa Franja sahranjen je u crkvi Sveta Marija Mađore u Rimu u prisustvu najmanje 400.000 ljudi i 130 stranih delegacija. Sama ceremonnija sahrane obavljena je bez prisustva javnosti. Sada u Vatikanu sledi devet dana žalosti, a kardinali iz celog sveta u tom periodu promišljaće o tome koga izabrati za Franjinog naslednika.

Kako će izbor novog pape uticati na Rimokatoličku crkvu, a kako na njen odnos sa drugim religijama, da li će katolička crkva nastaviti putem reformi ili će se vratiti u konzevativne okvire, samo su neka od pitanja u jutarnjem programu „Probudi se“ za bivšeg univerzitetskog profesora, politikologa i diplomatu Damira Grubišu koji se u program TV Nova ukjlučio iz Rima.

Izbor novog pape odrediće u kom smeru će se kretati Rimokatolička crkva, odnosno da li će nastaviti sa progresom i reformama ili će se vratiti u konzervativnije okvire. Papa je pre smrti izgleda razmišljao o tome jer je za vreme života birao kardinale u konklavi koji su bliski njemu. Grubiša analizira da li će to biti ključno.

„Jezgro novih kardinala iz Trećeg sveta moglo bi da odigra značjanu ulogu“, smatra politikolog i diplomata.

Ono o čemu bruji ceo svet je susret koji je održan na marginama sahrane. U bazilici Svetog Petra sreli su se američki predsednik Tramp i ukrajinski predsednik Zelenski. Bio je to njihov prvi sastanak posle burnog razgovora u Beloj kući. Diplomata komentariše i da li je to pravo mesto za diplomatske aktivnosti.

„Sahrana pape vašar taštine za svetske lidere“, smatra Grubiša.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) vrši intenzivan pritisak da se što pre postigne prekid neprijateljstava u Ukrajini i pokazuje sve veće znake nestrpljenja prema Kijevu i Moskvi.

Da li je sledeći papa iz Afrike ili Azije?

Nakon smrti pape Franje u 89. godini života, pažnja celog sveta sada je usmerena na pitanje – ko će ga naslediti? Predvideti ko bi mogao postati novi poglavar 1,2 milijarde katolika izuzetno je teško. Teoretski, papa može postati bilo koji kršteni katolički muškarac. Međutim, u praksi novi pontifeks gotovo uvek biva izabran među kardinalima, koji se okupljaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, na tajnom glasanju poznatom kao konklava. Svetski mediji navode nekoliko imena:

1. LUIS ANTONIO TAGLE (67) – KARDINAL SA FILIPINA

– ZAGOVORNIK INKLUZIJE I EVANGELIZACIJE

– ZNAČAJNO ISKUSTVO U VOĐENJU KONGREGACIJE ZA EVANGELIZACIJU NARODA
– LIČNOST OD POVERENJA PAPE FRANJE )

Poznat kao kardinal vedrog duha i otvorenih stavova.

Liberalno krilo Crkve vidi nadu u kardinalu Luisu Antoniju Tagleu sa Filipina, koga mnogi nazivaju “azijskim Franjom” zbog njegovog vedrog duha i otvorenih stavova. Ako bude izabran, bio bi prvi papa iz Azije u istoriji. Poznat je po svojoj skromnosti – kao biskup nije koristio službeni automobil, već je išao na posao javnim prevozom.

I dalje relativno mlad, to bi mu moglo biti prepreka – kardinali ponekad zaziru od izbora mlađeg pape, jer bi njegov pontifikat mogao da traje decenijama, čime bi drugi izgubili šansu da dođu na red.

2. PIETRO PAROLIN (70) – KARDINAL I AKTUELNI DRŽAVNI SEKRETAR VATIKANA

– KLJUČNA FIGURA PAPE FRANJE ZA SPOLJNOPOLITIČKE ODLUKE
– POZNAT PO AFERI SA KUPOVINOM LUKSUZNE NEKRETNINE U LONDONU

Njegov diplomatski ugled naročito je porastao tokom rata u Ukrajini, gde je Vatikan pokušavao da se nametne kao neutralni posrednik. On je neko ko bi mogao da obezbedi stabilnost, ali i da i dalje održi neke od Franjinih reformi. Međutim, njegovu reputaciju narušila je afera s kupovinom luksuzne nekretnine u Londonu, u kojoj je Vatikan izgubio milione evra. Suđenje je još u toku, i moglo bi da baci senku na njegovu eventualnu vladavinu.

3. KARDINAL PETER TURKSON (76) IZ GANE – BIVŠI ŠEF DIKASTERIJA ZA PROMOVISANJE INTEGRALNOG LJUDSKOG RAZVOJA

– POZNATA LIČNOST U KRUGOVIMA CRKVE SOCIJALNE PRAVDE

Kardinal Turkson, je bio glasan po pitanjima kao što su klimatske promene, siromaštvo i ekonomska pravda. Turksonov izbor bi označio istorijski trenutak, jer bi on bio prvi papa afričkog porekla.)

4. KARDINAL PETER ERDO (72) – NADBISKUP ERDELJ IZ BUDIMPEŠTE

– KARDINAL KOJI BI CRKVU VRATIO NA ČVRŠĆE TEMELJE NAKON LIBERALNIH REFORMI
– SLUŽIO JE KAO ŠEF SAVETA EVROPSKIH BISKUPSKIH KOFERECIJA

“Cene ga jer je izuzetno dobar poznavalac kanonskog prava,” kaže vatikanski stručnjak Edvard Pentin, autor knjige Sledeći papa: glavni kardinalski kandidati. “Za mnoge verne katolike on predstavlja stabilan izbor, koji bi Crkvu vratio na čvršće temelje nakon razdoblja liberalnijih reformi.”

5. KARDINAL ANĐELO SKOLA (82)

– DUGOGODIŠNJI KANDIDAT ZA PAPU

– ZAGOVORNIK CENTRALIZOVANE CRKVE)

Anđelo Skola je dugogodišnji kandidat za papu. Bio je među favoritima u konklavi 2013. na kojoj je na kraju izabran papa Franja. Skola, bivši milanski nadbiskup, ima duboke teološke korene i apeluje na one koji podržavaju centralizovaniju i hijerarhijsku Crkvu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.