3
Najviši arhijereji srpske crkve od juče su u Beogradu na godišnjem Saboru. Bilo je perioda kada se od takvog skupa u istorijski prelomnim dešavanjima očekivalo da poruči narodu i vlastima, kako vide dalji put, pa ko ima uši da čuje, neka čuje, govorio je patrijarh Pavle, ali je ostajalo zapisano. U novije vreme, realnost je takva, da prvi među jednakima često zvuči identično kao oni koji daju državni novac za izgradnju hramova, pa tako valjda dobijaju i potrebnu podršku. Hoćemo li čuti još nešto, osim da je svaka vlast od Boga, Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Prvi dan sabora određen je za ceremonijani deo, radni počinje danas u kripti hrama. Prema poslovnikom određenoj proceduri, zasedanje počinje usvajanjem dnevnog reda koji čine prispeli predmeti koje dostavlja Sveti Arhijerejski Sinod.
Šta je na stolu srpskih pastira ?
„Reč je o izveštajima koji su redovni i koji čine nekakav osnov dnevnog reda. Međutim, ono što je važno da znamo kada su u pitanju te procedure na Saboru, to je da episkopske predstavke imaju prednost u odnosu na taj dnevni red, tako da kako bude tih predstavki, a iskreno se nadam da će ih biti u vezi sa svim ovim važnim pitanjima, onda dnevni red ide u drugi plan“, kaže Vukašin Milićević, teolog.
Sabor je najviše crkveno zakonodavno i sudsko telo u okviru SPC pod predsedništvom patrijarha i uz učešće arhijereja. Teme su u prošlosti uglavnom bile u vezi sa položajem srpskog naroda na Kosovu i Metohiji što neće izostati ni ovoga puta iako ta tema nije u epicentru već neko vreme. Aktuelnija, sudeći po nedavnom nastupu patrijarha tokom posetre Moskve, izgleda je ono što je, citirajući predsednika Srbije, nazvao ,,obojenom revolucijom “ S druge strane, stavovi nekih od vladika po pitanju studentskih protesta dalweko su udaljeni od pozicije prvog među njima.
PROČITAJTE JOŠ:
„Tu se postavlja i pitanje da li je crkva jedinstvena ili nije sa stavom jer znamo da određeni episkopi podržavaju studente. Sa druge strane imamo i situaciju sa onim pismom gde je pisalo da studenti žive u nekom paralelnom univerzumu, pa se crkva kasnije ogradila da je to stav službenika srpske patrijaršije što je svima jasno da ne može da bude stav nekog službenika, jer šta god da se objavi na sajtu patrijaršije prođe nekoliko kontrola“, kaže Draško Đenović, verski analitičar.
Iako je peta crkvena zapovest moliti se Bogu za one koji su na vlasti, drugo je sa onima koji vladaju ulaziti u nihove svetovne, političke teme i bitke.
Tako nastup u Moskvi može donete pozitivne poene za vlast, negativne za deo naroda.
Današnja slika govori o sve većoj bliskosti vrha vlasti i vrha crkve:
„Znamo da crkvu ne čine niti episkopi, niti država, već narod, jer crkva nije institucija, ona je telo Hristovo i nju čine svi verujući vernici. Problem nastaje u tome kada, možda pojedinci, pomisle da su možda vernici tu radi njih, a ne da su oni tu da bi služili vernicima“, kaže Đenović.
Teolog Milićević podseća da je redovni majski sabor retko trajao kraće od 10 dana za vreme patrijarha Pavla, što već godinama nije slučaj. Sve se završava mnogo brže. Glavna tema trebalo bi da bude brojnost vernika na crkvenim službama.
„Generalno broj ljudi koji redovno dolaze na bogosluženja je poprilično mali. Jer ako mene pitate šta je ono čime bi trebao da se bavi Sabor ne samo ovaj sadašnji, nego svaki naredni je upravo to pitanje. Kako god i šta god da su neposredni razlozi, to svakako jeste razlog da se ljudi koji rukovode SPC malo zapitaju o tome kako njihovi postupci, njihove reči, naročito njihova dela rezonuju u ovakvom društvu“, smatra Milićević.
O ishodu i odlukama Sabora čitaćemo iz saopštenja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Blagoje Pantelić o ulozi SPC u rešavanju društvene krize
