Sa prvim danima jeseni stigle i ozbiljne vrednosti zagađenja u gradovima

Bez fizičkih aktivnosti na otvorenom - savetuje se stanovnicima Zaječara, jer su oni danas ponovo udišu najzagađeniji vazduh u Srbiji. Na vrhu tabele od 6 nivoa, označen bordo bojom - što znači izuzetno lošeg kvaliteta.

Uprkos toplom početku novembra i smanjenom grejanju za ovo doba grodine, vaduh je bio veoma loš u čak 15 gradova, što čini skoro 14 odsto populacije Srbije. Među njima stanovnici Novog Pazara. A oni su na to navikli i van grejne sezone.

Čak svaka druga osoba u Srbiji dnas udisala je vazduh lošeg kvaliteta - jer je 49 opština u crvenom. Među njima i beogradske opštine Palilula, Čukarica, Surčin, Stari grad, Savski venac, Barajevo, Sopot, Grocka i Zvezdara.

Iako po definciji vazduh nema ni ukus, ni boju, ni miris, jutros su ga svim čulima osetili i Užičani.

Srbija je godinama u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu. On najviše šteti deci, trudnicama, starijima, osobama koje imaju respiratorne probleme.

"Izloženost je veća ljudima koji provode puno vremena na ulicama, tako d abih ja savetovala da roditelji ne šetaju decu, bebe u ovo vreme, takođe asmatičaru mogu imati akutne efekte, mogu imatiasmatične naapde zbog kiselih oksida u vazduhu, to je ono što se odmah oseća", kaže Svetlana Stanišić, profesorka fizičke hemije.

Postoje i odloženi efekti, koje osećamo tek posle nekoliko meseci. Prema podacima szo svake godine u Srbiji od posledica zagađenja vazduha umre oko 17.000 ljudi.

"Najveća je smrtnost u martu, što se povezuje sa izloženošću zagađujućih materija u vazduhu", kaže Stanišić.

Nije samo do geografije i meteorolofije, zagađenost zavisi i od pojedinaca i poltičke volje. Cilj programa Programa zaštite vazduha iz 2020. godine je da do 2030. godine stanovnici cele Srbije dišu čist vazduh. Njime su predviđene, subvencije za zamenu ložišta i kupovinu automobila, nove takse i regulative.

"Svuda su povećane koncentracija pm čestica, zašto, zato što izvori tih čestica nisu elimisani, ni smanjeni, znači neko nije uradio svoj deo posla. ovakva zima može samo slučajno da nam da kvaitetniji vazduh ali to zavisi od više siel da li će biti padavina, više vetra, a ne od aktivnosti države na obaveznom smanjenu aerozagađenja i zaštiti zdravlja građana kao najvišeg državnog interesa", upozorava Milenko Jovanović, meteorolog iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Pozitivna vest je počeo proces zatvaranja dve termoelektrane, „Kolubare A“ izgrađene pre 7 decenija i Morave u Svilajincu stare više od pola veka. Raspisan je tender za njihovu konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu.

"Što se tiče Morave ona kasni sa zatvaranjem godinu, dve. Proces može biti brz ako psotoji alternativa za njih. U tim regionima sigurno će biti bolji kvalitete vazduha, ali da li će to rešiti problem u Srbiji, neće, kao što TENT ne utiče na kvalitet vazduha u Leskovcu ili u Vranju, tako ni ovo je iznuđena ne može poboljšati značajno. Imate bolesnika sa visokom temepraturom, ima upalu pluća, ne leči ga lekar i on ne poštuje pravila, ali uzima možda četvrtinu apsirina dnevno, da li će on ozdraviti, ne, to je vazduh, bolesnik naš veliki", kaže Jovanović.

I ovim tempom, stručnjaci procenju, malo je verovatno da će do 2030. godine vazduh ozdraviti, a Srbija prodisati.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Srbija se guši i nema rešenje za sve veće zagađenje vazduha: Zašto postrojenja za odsumporavanje ne funkcionišu kako treba?