Ruka pomoći posle zatvorske kapije

Reporter: Maja BukumirovićNajveći broj pojedinaca u sukob sa zakonom prvi put dolaze još kao maloletnici ili u ranim dvadesetim godinama. Spektar prestupa je raznolik, ali najčešće su to razbojništva, nanošenje teških telesnih povreda I problemi sa narkoticima. Tada se suočavaju sa sankcijama koje za maloletnike podrazumevaju nadzor socijalnih ustanova, dok oni stariji dobijaju zatvorske kazne. Jedan od njih je I Aleksandar iz Kragujevca koji je prve prestupe načinio sa 17 godina, a kako kaže dolaskom u Udruženje “ Posle kiše” situacija se menja. Sada ima 21 godinu I najveća želje mu je da dobije posao I osmostali se.“ Meni bi konkretna pomoć bila kada bih mogao da se osamostalim od porodice, jer je nas trinaestoro u porodici,. Naravno, niko od nas nije zaposlen, novčana situacija je takođe loša I normalno posao bi mnogo značio”, kaže Aleksandar Marinković iz Udruženja “ Posle kiše”I Bojan je nakon odslužene kazne dobio pomoć Udruženja “Posle kiše" kroz otvaranje pekare koje je rebalo da mu obezbedi finansijsku podršku. Kako potiče iz porodice pekara, Bojan je imao zamisao i da ovaj zanat prenese na neke od pojedinaca koji izađu iz zatvora kako bi imali šansu da budu konkurentni na tržištu rada I obezbede sebi egzistenciju. Od početne zamisli do realizacije isprečio se niz problema, pa trenutno ova pekara nije samoodrživ projekat a kako Bojan ističe pomoći nema ni od kuda.“Hteli smo da zaradimo za platu, da eto možemo da preživimo mi i naše porodice, ali eto...stali smo, nešto ne ide”, kaže Bojan ŽivkovićUdruženje “ Posle kiše” osnovano je 2104. godine i do sada broji preko dve hiljade članova. Prema rečima predsednika udruženja Dušana Mirića, to je mesto koje okuplja bivše osuđenike, ali I sve građane Kragujevca koji žele da pomognu ili dobiju neki savet. Tokom godina su postali prepoznatljivi u zajednici, vrlo često su se odazivali pozivima za volontiranje, a posebno su ponosni na svoj rad u crvenoj zoni Univerzitetsko kliničkog centra. Imaju bezrezervnu podršku svojih porodica, ali se I pored svega navedenog I dalje bore sa diskriminacijom.“Imate situaciju mladog dečka i devojke koji se zaljube, pa roditelji čuju ko je momak.Ali na kraju kada shvate da se to lice promenilo, šta je sve uradilo, da je postalo na primer junak grada i da je spašavao živote, tako se na kraju i menja slika o tim ljudima, tvrdi MirićU radu Udruženja učestvuju i stručni radnici koji svojim delovanjem pokušavaju da preveniraju povratak na životnu stramputicu, što je posebno začajno ako se zna da čak 70 odsto onih koji su počinili neki prestup u nekom trenutku u životu budu povratnici.Specijalni pedagog Boris Herman kaže da se ova lica svakodnevno suočavaju sa tim izazovom da se preispituju da li ima svrhe uopšte to što rade.“Posebno ako dođemo u situaciju da se ovo prepoznajemeđu građanima ali da se ne prepoznaje na neki sistemski način od strane države da se više uključiu pomoć nevladinom sektoru koji može mnogo više da uradi na primernego što bi mogle da urade neke državne institucije. “Udruženje je od grada nedavno dobilo prostor koji su opremili za potrebe svojih članova, ali i svih građana Kragujevca. Ideja im je da se kroz organizovanje sportskih I drugih aktivnosti za decu i mlade bave preventivnim radom kako bi shvatili koji je to put kojim ne bi nikada trebalo da krenu.Pogledajte prilog iz emisije "Među nama":

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rukapomoiposlezatvorskekapije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3002611"]BONUS VIDEO: Najava Novine NOVA za 19. Januar

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=najavanovine19janportal-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3001732"]