Da li danas možemo i kako bi trebalo definisati odnose između Srbije i Kine, da li smo mi na kineskom "putu svile" ili smo u "Zmajevom gnezdu", šta Srbiji donosi pobratimski odnos sa rastućom svetskom ekonomijom u emisiji "Među nama" govore novinar Nemanja Rujević i Dragana Mitrović iz Centra za studije Azije i dalekog istoka Fakulteta političkih nauka.
Na pitanje da li su srpsko-kineski odnosi onakvi kakve gledamo preko malih ekrana – bratski odnosi, odnosi koji cvetaju na ekonomskom planu, prijateljski odnosi sa zemljom od koje smo dobili milion vakcina, investicije od kojih Srbija ima velike koristi, Dragana Mitrović je rekla da se ona ne bi mogla složiti sa tom konstatacijom.
„Jesu naši politički odnosi na formalno najvišem nivou sveobuhvatnog strateškog parnerstva, jesu naši ekonomski odnosi na daleko sadržajniji što s emože i meriti obimom trgovinske razmene, veličinom kineskih zajmova našoj privredi, pa po malo i kineskim investicijama u našu privredu, međutim daleko su od toga da je taj kinesko-ekonomski uticaj i njihovo prisustvo toliko da on daje potreban dinamizam našoj ekonomiji. Očekivanja do kinesko ekonomskog prisustva bi moralo da bude mnogo veće i korisnije za našu stranu“, smatra Dragana Mitrović.
Na konstataciju da se osim ovih vakcina koje smo dobili stiče utisak da mnogo toga u odnosu sa Kinom nije tako nevino, Rujević je prokomentarisao sve vidove saradnje Srbije i Kine od preuzimanja fabrika do projekta „save city“ gde je Beograd postao prvi evropski grad koji je pokriven kamerama.
„Ono što je bitno jeste da kineski udeo u razmeni sa Srbijom i investicijama je veoma skroman u poređenju sa državama Zapada, ali nije skroman u propagandnom pogledu, a ankete pokazuju da ljudi u Srbiji masovno veruju da je Kina najviše pomogla i investirala u onoj prvoj isporuci pomoći na početku epidemije koronavirusa“, istakao je RUjević.
O čemu su još govorili Nemanja Rujević i Dragana Mitrović možete pogledati u video prilogu:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar