Kako robot pomaže nepokretinima?

Emisije 10. jun. 202123:30
Podeli:
Medju nama
Foto:Nova S

Pacijenti koji su posle neke nesreće ostali nepokretni, zahvaljujući napretku medicine, imaju izvesnu mogućnost da uz vežbe na robotu HAL naprave prve korake. Ova moderna tehnologija koristi se u samo pet gradova sveta među kojima je i Novi Sad.

Marina je ostala nepokretna pre tri godine kada je bivši partner upucao na radnom mestu. Posle intervencije na Tajlandu, počela je da vežba na robotu HAL u jednoj privatnoj klinici u Novom Sadu.

„Ovde na vežbe dolazim svaki dan, svaki radni dan. S tim što sam na robotu 3 puta nedeljno. To je bila procena i terapeuta i moja procena zato što su jako naporne vežbe pa da ne bude previše naporno za telo, za mišiće“, kaže pacijentkinja Marina Minić.

Robot funkcionišše tako što se na mišiće pacijenata postavljaju elektrode koje registruju bioelektrični potencijal. Povratna informacija o stanju tog signala šalje se u kompjuter kako bi mašina napravila pokret.

„Ukoliko postoje izvesni potencijali i u zavisnosti od toga koja grupa mišića dobija te potencijale, robot dozira da li će više da angažuje mišiće sa prednje strane natkolenice, mišića sa zadnje strane natkolenice i u kojoj meri će da da jačinu signala tim elektromotorima da se pokret izvrši do kraja i da bude u punom obliku“, kaže specijalista ortopedske hirurgije Vladimir Harhaji.

Vladimir Harhaji Medju nama
Vladimir Harhaji Foto:Nova S

„Iako ja ne mogu da pomerim nogu, ja šaljem signale iz mozga, a robot registruje te moje signale i on pomera nogu umesto mene“, objasnila je Marina Minić.

Da li će pacijenti moći da pomeraju noge bez HAL-a, zavisi od stepena povrede kičmene moždine i brojnih drugih faktora. On je, uz druge terapije, velika pomoć da do napretka dođe.

„Mi za sada imamo pozitivno iskustvo sa upotrebom egzoskeleta. Pacijenti koji su na njemu radili su zadovoljni. I postoji, to je samo iskustveno, nisu rađene studije za sada, ali postoji značajna razlika u tome kako se pacijenti oporavljaju, kojom brzinom oni koji su bili na HAL-u i oni koji ga nisu koristili“, navodi Vladimir Harhaji.

Ključan faktor u postizanju većih rezultata je vreme. Marina je na robotu pet meseci, ali kaže da izvesno poboljšanje primećuje.

„Postoji napredak jer na početku, pre pet meseci, sam bila na poslednjem nivou tj. robot mi je najviše pomagao. Sad sam se već popela na nekim vežbamama za jedan stepenik, na nekim vežbama za 2 stepenika. Tako da jeste bolje nego što je bilo“, napominje Marina Minić.

Robot HAL proizveden je u Japanu, a koristi se još u Americi, Nemačkoj Italiji i kod nas. U Novi Sad je stigao pre godinu dana za vežbe na nogama, a uskoro bi trebalo da dođe i robot za ruke.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinarke Marije Grbić možete pogledati ovde:

Komentari

Vaš komentar