Režim je anti-intelektualan i želi raskol studenata i profesora - Milo Lompar i Katarina Popović

Imali smo studentske pobune i proteste i za vreme Tita, i za vreme Miloševića, te profesor Lompar dodaje da se čini se da nijedna vlast nije bila u ratu sa akademskom zajednicom u zemlji kao sadašnja.

Sadašnji trenutak se takođe može nazvati istorijskim. Na prvi pogled uspavane, otpisane i nezainteresovane generacije mladih ljudi postale su ključni društveni i politički faktor. Gosti "Probudi se" priznaju kako im izgleda ovaj trenutak u kojem živimo.

U četvrtak se navršilo šest meseci od napada na studente FDU što je i pokrenulo blokade fakulteta. Pokušavala je vlast na sve moguće načine da uguši studentski bunt i vrati ih nastavi. Najpre su etiketirali akademsku zajednicu, potom slali pomirljive tonove i pozivali na dijalog, a onda se ponovo vratili pretnjama i priticima. Kada ništa nije imalo efekta odlučili su da primene represivne mere - profesorima su smanjili plate, a fakultetima poslale novčane kazne za neodržavanje nastave. Popović i Lompar komentarišu da li je udar na egzistenciju potez vlasti koji je mnoge profesore pokolebao, kao i da li je došao trenutak da se menja pristup.

Sve se češće čuju mišljenja da blokade više nisu delotvorne. Mnogi fakulteti pod pritiskom počinju onlajn nastavu, vlast se time hvali, studenti negoduju. Gosti "Probudi se" daju svoj sud da li je to unelo razdor između profesora i studenata i pojašnjavaju kako je na njihovim fakuletima.

Pitanje je i da li studenti u blokadi mogu izdržati naredne mesece, letnji period i sve izazove koji mogu dolaziti mesecima u budućnosti, te Popović i Lompar analiziraju šta će se dogoditi ukoliko se ne raspišu izbori do jeseni ili ukoliko se uopšte ne raspišu izbori.

Popović dodaje i koliko je problematično to što odluka kakva god da je nije doneta na nivou svih fakulteta, pošto su mnogi su bili iznenađeni odlukom Ekonomskog fakulteta i FON-a da pređu na onlajn nastavu. Sa Filozofskog, ali i drugih fakulteta su mogli da se čuju komentari da su se dva uslovno rečeno "najbogatija" fakulteta Ekonomski i FON - prvi predali.

Univerzitet u Beogradu usaglasio je i predstavio studentima dokument u kom se predlaže rešenje za izlazak iz krize. Sada se čeka odgovor studenata koji smatraj da je bi to značilo odustajanje od zahteva. Poručuju: kraj je kada mi kažemo. Gosti "Probudi se" otkrivaju šta oni na ovo kažeu, da li je bi vraćanje na nastavu značilo odustajanje kako to smatraju studenti ili samo promenu taktike, kao i da li je ovakav potez iznuđen ili neminovan.

Predlaže se kombinovani model nastave koji podrazumeva blokade uz delimičan povratak na nastavu, uz proteste profesora i studenata. Navodi se i da bi plan nadoknade nastave trebalo da bude donet na osnovu saglasnosti studenata i profesora. Dodaje se da će Univerzitet i fakulteti i dalje insistirati na ispunjenju studentskih zahteva kroz različite akcije i aktivnosti. )

Profesorka Filozofskog fakulteta analizira može li se napraviti transformacija dosadašnjih protesta, a da ona i dalje daje isti efekte i vrši jak pritisak na institucije da ispune zahteve. Profesor Filološkog fakulteta komentariše da je vlast formirala i radnu grupu za novi Zakon o visokom obrazovanju, te dodaje šta on misli da je namera vlade.

Akademska zajednica javno se protivi novom Zakonu o visokom obrazovanju koji priprema Ministarstvo prosvete, jer, kako kažu, zakon ugrožava autonomiju univerziteta i pretvara visoko obrazovanje u politički kontrolisanu instituciju. Slobodni Univerzitet u Nišu upozorava da novi Zakon o visokom obrazovanju, koji predlaže Ministarstvo prosvete donosi potpunu centralizaciju i gušenje institucionalne autonomije univerziteta. Navode da će tim zakon biti ukinuto pravo univerziteta da biraju rektore, a uprava bi bila direktno pod kontrolom izvršne vlasti.)

Popović ističe kako tumači to da je rektor imenovan za člana Radne grupe, a da to nije ni znao. Zbog najavljene izrade novog Zakona o višokoškolskom obrazovanju beogradski studenti najavili su protest "Odbranimo univerzitete" za danas u 15 sati ispred Vlade Srbije i Generalštaba. Smatraju da bi njegovim usvajanjem bila ugrožena autonomija fakulteta. Protestom se zahteva: ukidanje uredbe 5/35, raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, odustajanje od komercijalizacije i vaučerizacije obrazovanja, raspisivanje vanrednih parelamentarnih izbora.

Delegacija profesora sa više univerziteta juče je  predala akademsku peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Gosti "Probudi se" otkrivaju da li su i sami potpiali tu peticiju i očekuju li brz odgovor.

Ovu peticiju je pokrenuo Akademski plenum, a potpisalo je više od 1.500 nastavnika, saradnika i istraživača sa fakulteta, visokih škola i naučno-istraživačkih ustanova Srbije. Predsednik Vlade Srbije i predsednik Srbije su putem elektronske pošte pozvani da lično prime ovu peticiju. Posle predavanja peticije delegacija profesora će se priključiti protestu "Odbranimo univerzitete".

Popović analizira i rizikuju li studenti time što sa društvenog prelaze na politički teren. Izašli su sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i počeli su da prave svoju listu, odnosno listu koju oni zastupaju i podržavaju.

Znamo da je studentski pokret raznolik i da je okupio razne političke spektre. Lompar dodaje koliko je teško sastaviti listu koja i građanski i nacionalno orijentisana. On je nekoliko puta naglašavao da je zajednički front neophodan.

Predstavnici vlasti i dalje oklevaju da se direktno odgovori na zahtev studenata za raspisivanje izbora, te Lopmar ističe da li očekuje lda budu raspisani, sam predsednik kaže da će ih biti u narednih godinu i po dana.

Rektor Đokić se našao na naslovnim stranama svih tabloida samo zbog naznake da bi mogao da se nađe na studentskoj listi. Popović analizira da li je to samo najava onoga što bi moglo da zadesi svakog koga studenti predlože.

Vlast tvrdi da bi Đokićevo ime na studentskoj listi bilo ozbiljno krivično delo jer je prema zakonu bavljenje politikom strogo zabranjeno na fakultetima i univerzitetima.

Gosti "Probudi se" navode ko bi mogao i trebalo da se nađe na studentskoj listi, znaju li se već neka imena i priznaju da li bi mogli da zamisle da se nađu na toj listi, kao i da li bi prihvatili studentski poziv.

Kako bi na zahtev i odluku studenata trebalo da reaguju opozicione političke stranke i pokreti. Bilo je onih koji su im svoje kapacitete stavili na raspolaganju , ali i onih koji smatraju da su izbori pod ovom okolnostima nemogući i da je rešenje u Prelaznoj vladi. Lompar navodi da li je u referendumskoj atmosferi neprihvatanje studentskog predloga znači stavljanje na suprotnu stranu.

Popović i Lompar dodaju i da li je cela priča sa studentskim protestima nadrasla priču o početnim zahtevima, može li se ova studentska borba nazvati borbom za normalno i pravednije društvo i koliko je još koraka ostalo u toj studentskoj borbi.

Videli smo da je kroz istoriju Univerzitet preživiveo mnogo izazove, te gosti TV Nova dodaju da li je urušavanje Univerziteta i njegov opstanak pitanje svih građana ne samo akademske zajednice.

(Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da “želi da ojača privatni sektor u Srbiji” te da više studenata privatnih fakulteta ima pravo na budžetsko finansiranje. “Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. Privatna svojina se pokazala kao svojina koja mnogo bolje upravlja kapacitetima nego državna. U državnoj, kao i u društvenoj, svi misle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali“, rekao je Vučić. „Time ćemo srušiti monopol državnih fakulteta, nikoga više nikada neće moći da ucenjuju. Ako žele da opstanu moraće da se bore na tržištu na neuporedivo ozbiljniji način, a naša deca će moći da uče“, dodao je on.

Zahtevi studenata:

1. Objavljivanje dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom srušene nadsrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad,

2. Krivično gonjenje napadača na studente tokom protesta i blokada,

3. Oslobađanje krivičnih postupaka studenata koji su hapšeni tokom demonstracija,

4. Povećanje budžeta za visokoškolske ustanove

5. Utvrđivanje činjenica u vezi sa događajem iz 11. minuta odavanja počasti novosadskim žrtvama prilikom protesta u Beogradu 15. marta.

6. Traži se odgovornost za one koji su dozvolili posetu funkcionera i novinara pacijentima koji se u Beogradu leče od posledica požara u noćnom klubu u Kočanima.

I vlast ima svoje zahteve koje je na svenarodnom saboru u Beogradu pročitao predsednik Srbije:

1. Da se uspostavi puno poštovanje Ustava i zakona, da se osigura bezbednost građana Srbije i da se otete institucije vrate građanima kao nosiocima narodne suverenosti, uključujući i RTS koji je jedan od ključnih učesnika u obojenoj revoluciji

2. Da se utvrdi pravna odgovornost svih lica koja su učestvovala u vandalskim nasrtajima i napadima na građane prilikom njihovih mirnih okupljanja u Srbiji, a naročito da se otkriju i kazne počinioci, podstrekači i pomagači divljačkih napada na mirno okupljene građane u Nišu

3. Da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi

4. Da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti napada na vitalne državne institucije i objekte i da se spreči preduzimanje takvih aktivnosti u budućnosti

5. Da se spreči svaka aktivnost kojom se samovlasno i protivpravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti.

Koji je značaj univerziteta kroz istoriju u Srbiji?

Posle šestomesečnih studentskih blokada pritisci vlasti na Univerzitete ne prestaju. Zbog najavljene izrade novog Zakona o višokoškolskom obrazovanju beogradski studenti i njihovi profesori održali su protest "Odbranimo univerzitete" juče u 15 sati ispred Vlade Srbije i Generalštaba. Smatraju da bi njegovim usvajanjem bila ugrožena autonomija fakulteta. A zašto je Univerzitet važan? Da bismo to shvatili osvrnućemo se na njegov značaj kroz istoriju.

Sve počinje 1808. godine kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu, koja je radila do 1813. godine. Počela je sa radom 13. septembra, pa se taj datum i danas uzima kao Dan Univerziteta u Beogradu.

U Kragujevcu je 1838. godine osnovan Licej, koji se 1863. godine transformiše u Veliku školu. Ova ustanova smeštena je u zdanje koje je jedan od najbogatijih Srba toga vremena kapetan Miša Anastasijević poklonio "svome otačetstvu". Velika škola imala je značajnu reputaciju, ne samo u Kneževini Srbiji, nego i u evropskim razmerama.

Početkom 1905. godine izglasan je Zakon o Univerzitetu koji je zajemčio autonomiju Univerziteta. Univerzitet u Beogradu predstavljao je središte naučnog, obrazovnog i kulturnog života i centar otpora svakom totalitarizmu. NJegov visoki ugled pronosili su i Milutin Milanković, Vladimir Ćorović, Đorđe Tasić i drugi.

Prava revolucija dogodila se 1914. godine kada je prva žena diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je to LJubica Kandić jedina dekan žena Pravnog fakulteta.

Univerzitet je prekinuo rad 1941. godine kada je zemlju okupirala nemačka vojska. Posle oslobođenja, 1945. godine, nova vlast ga je obnovila. Pod okriljem Beogradskog univerziteta obrazovali su se univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu, kao i u današnjoj Podgorici. Broj studenata na Univerzitetu stalno se povećavao u posleratnom periodu. Veliki priliv bio je podstaknut liberalizacijom upisa i pravom na vanredno studiranje.

Davnih 60-ih i 70-ih godina , razvio se u izuzetnu regionalnu i međunarodnu obrazovnu instituciju. Na njemu su se obučavali mnogi studenti iz drugih zemalja. Samo na Univerzitetu u Beogradu za vreme postojanja SFR Jugoslavije studiralo je do 40.000 studenata iz Afrike.

Te godine važne su za razvoj Univerziteta u Beogradu koji istovremeno biva izložen državnom i ideološkom uticaju. Njegovi studenti su 1968. organizovali prvi masovni protest u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.

Studenti su ustali i devedesetih godina. Od polovine novembra 1996. godine do kraja februara 1997. širom Srbije održani su građanski I studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića. Trajali su 117 dana, a povod za demonstracije bila je krađa na lokalnim izborima, teška ekonomska situacija I želja za promenama.

Posle krize deih godina Univerzitet u Beogradu se vraća u internacionalnu akademsku zajednicu. Postaje potpisnik Bolonjske deklaracije. Našao se među 300 najboljih univerziteta u svetu po rang-listi koju je uradila Šangajska lista. Danas je između 401. i 500. mesta. U oblasti matematike svrstan je među 150 najboljih univerziteta u svetu.

Univerzitet u Beogradu je najstarija visokoškolska ustanova u Srbiji koja školuje sto hiljada studenata, odnosno dve petine akademaca u Srbiji. Danas je član brojnih evropskih i svetskih asocijacija univerziteta. (VO)Studenti u Srbiji postali su važan politički i društveni faktor. Od novembra prošle godine, kada se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu, aktivno su uključeni u borbu protiv korupcije i pravednije društvo. U tome ih u stopu prate građani Srbije.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Kišni protest pred Vladom za odbranu Univerziteta: Predata peticija za održavanje izbora