Srbija je ponovo postala zemlja "klasne borbe", nema dana da se ne pojavi vest o nekom novom štrajku. Ovaj vid sindikalne borbe širi se kao požar. Samo ove nedelje pričalo se o radnicima Fijata, Ling Longa, Laste i GSP Beograd. Imaju li radnici u Srbiji prava, u emisiji "Među nama" o tome govore Saša Đorđević iz Samostalnog sindikata Fijata i Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.

Podsećamo, nakon tročasovnog razgovora radnika Fijata sa predstavnicima vlade zaključeno je da oni koji neće da idu u inostranstvo da rade više neće biti radnici tog preduzeća. Ponuđena im je otpremnina ili novi posao u krugu od 50 kilometara koje bi im pronašla Vlada Srbije.

„Stav poslodavca je bio jako čvrst i jako nepovoljan po radnike i kroz ove pregovore se ništa nije promenilo. Sada je jasnije šta su opcije i šta tačno Fijat nudi i koje su pozicije sindikata. Radnici nisu dobili gotovo ništa što bi se moglo smatrati zadovoljavajućim i ono što je vrlo važno je da mi i dalje ne znamo koliko je radnika višak. Poslodavac kaže 1.500, a premijerka 500, to je razlika od 1.000 ljudi“, objašnjava Reljanović.

Očigledno je da Fijat više ne računa na većinu svojih radnika, ukazuje on.

„Praktično iz ove izjave vidimo da je 1.000 radnika višak. Oni su stavljeni pred nemoguću alternativu – ili će postati višak i ostati bez posla ili će otići u jednu vrlo neizvesnu avanturu, u inostranstvo, a neke stvari mi deluju nezakonito“, istakao je Reljanović.

„Taj bonus koji se pominje, to nije to, to je deo zakonske obaveze poslodavca da reguliše smeštaj i ishranu radnika koje upućuju u inostranstvo, kao i putne troškove. Poslodavac mora o svom trošku to da organizuje. Bonus deluje primamljivo, ali taj novac nije dovoljan ni da se zadovolje osnovne potrebe radnika“, dodaje predstavnik Samostalnog sindikata Fijata.

Kod nas, kako kaže, postoji loš Zakon o radu, a čak ni tako loš zakon se ne primenjuje i radnici tako upadaju u probleme.

„Neprestano se pominje mantra da država ne može da utiče na privatnog poslodavca: U Fijatu je to apsurdno, jer je država vlasnik trećine. Država treba da brine  o interesu radnika. Savremeno radno pravo je nastalo na potrebi države da utiče na poslodavca. To je potreba da stvori zakonski okvir u kome poslodavac može da se kreće. Država utiče da taj okvir bude povoljan ili manje povoljan po radnika ili poslodavca, a mi sada imamo okvir koji je vrlo povoljan po poslodavca“, objašnjava Reljanović.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: