4
Za Zagorku Dolovac i Republičko javno tužilaštvo, nije tema ni pad helikoptera, ni zloupotrebe u Krušiku, ni veze ministara sa kriminalnim grupama, ni afera Jovanjica, ni ubistvo Olivera Ivanovića. Za Zagorku Dolovac i Republičko javno tužilaštvo ni sva druga, brojna, dela za koja se, opravdano sumnja, da su počinjena u prisustvu, saradnji, ili makar uz klimoglav vlasti – nisu tema.
Apsolutna tišina bila bi najprimerenija za ono što bi opisivalo lik i delo republičke javne tužiteljke. Jer, njena dela su apsolutno nevidljiva, a njeno lice nepoznato.
Ili, nije tako. Njena dela su, zapravo, sve ono što tužilaštvo na čijem je čelu, kao i tužilaštva po hijerarhiji podređena republičkom javnom, unazad više od jedne decenije, ne čine.
– To da nje nema i da bude nevidljiva je rezultat dve stvari, njenog pristajanja i namere vlasti da kontrolise tuzilastvo – smatra novinar nedeljnika „NIN“ Vuk Cvijić.
Novinar Duško Bogdanović pak mislim sasvim suprotno.
– Ja mislim da je ona osoba koja apsolutno vodi računa o svemu, da ona vrlo zna u svakom trenutku kod koga je koji predmet , dokle se stiglo, šta se u tom smislu radi i da nije tako, ona jednostavno ne bi bila po treći put to što jeste – smatra Bogdanović.
– U političkom sistemu gde postoje tri ravnopravne grane vlasti, javni tuzilac Srbije, bi trebalo da bude zapravo jedan od kontrolora, i naravno onaj koji odredjuje ton, drustveni ton, znaci sta je dopusteno ponasanje, sta nije, sta je kaznjivo, sta nije.. bez obzira sto je ona kako kazu ovaj nevidljiva zena, ona odredjuje i daje ton onome sto se desava u drustvu, posebno onome sto se ne desava – smatra novinarka „Danas“ Jelka Jovanović.
Političarka, pravnica i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta „UNION“ u Beogradu Vesma Rakić smatra da je Dolovac neka vrsta zamagljene sive eminencije u ovome drustvu.
PROČITAJTE JOŠ:
Davne 2010. godine u kojoj je Zagorka Dolovac postala republička javna tužiteljka, najpoznatija srpska, a svetska, umetnica, Marina Abramovič, izvela je čuveni performans pod nazivom “umetnik je prisutan”. U njujorškom Muzeju modern umetnosti (MOMA), nepomično je sedela šest dana nedeljno, puna tri meseca, dok se pred njom smenjivalo nekoliko hiljada posetilaca, gledajući je pravo u oči.
Tokom leta 2022. godine, umetnica je reinterpretirala legendarni performans, prikupljajući tako sredstva za razrušenu, opustošenu, uništenu – Ukrajinu.
Zagorka Dolovac, bez ikakvog plemenitog cilja, izvodi svoj performans: nepomično sedi već punu deceniju, gledajući kako se pred njom Srbija ruši, pustoši, uništava.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Željko Bodrožić kaže da je ona pristala na ulogu ćutača u društvu i ona je u suštini pretvorila tužilastvo isto u organ Srpske napredne stranke, koji reaguje na dugme.
– Ako politička vlast dozvoli, Tužilastvo ce postupati, ako politička vlast ne dozvoli Tužilastvo će se praviti mrtvo – smtra Bodrožić.
Ova Novosađanka je završila prestižnu gimnaziju u Sremskim Karlovcima, potom Pravni fakultet u rodnom gradu, da bi se 1992. godine zaposlila kao stručni saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, gde je četiri godine kasnije postala zamenik javnog tužioca.
– Treba da znamo da je ona za razliku od nekih drugih pravnih i pravničkih legendi koji se busaju u prsa kako su bili, ne znam, najbolji studenti zaista bila odličan student, stekla odlično znanje u vrlo dobrom tužilaštvu u Novom Sadu, tu bila pripravnik, pa napredovala – kaže Bogdanović.
Tokom 2004. godine, kada je obavljen reizbor nije izabrana, ali je posle nekoliko meseci stupila na funkciju zamenika novosadskog okružnog javnog tužioca, a 2007. godine dobila je još višu funkciju: vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Poslednjeg dana novembra, 2009. godine, u talasu takozvane reforme pravosuđa, u kom su pod maskom evropskih standarda pravni principi zamenjivani lojalnošću Demokratskoj stranci, na površinu je isplivala i Zagorka Dolovac. Na predlog vladajuće koalicije, a uz podršku Liberalno demkratske partije, izabrana je za republičkog javnog tužioca.
– Za mene je to bilo iznenađenje, znate, bilo je mnogo ljudi u raznim tužilastvima koji su bili i poznatiji od nje u javnosti, i u stručnim krugovima. Ljudi koji su imali neke uspehe u svojim tužilačkim ili sudijskim karijerama. Ona je dosla relativno mlada na tu funkciju. Većem broju ljudi koji imaju nekog kontakta sa pravosuđem je potpuno nepoznata – smatra Rakić.
Profesionalna udruženja i sindikati su postavljali pitanje kako je moguće da je Zagorka Dolovac unapređena u Republičkog javnog tužioca, nakon što je njeno Okružno javno tužilašvo u Beogradu imalo loše rezultete, a 17 njenih zamenika nije prošlo reizbor.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, uvrstio je među “političke komesare Demokratske stranke” u pravosuđu.
Nije se Zagorka obazirala na prozivke. Samo dan nakon što je položila zakletvu, u izjavi novinarima, poručila je da odmah kreće da radi, te da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara: Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
– Moram da budem poštena i da kažem da sam ja u to vreme bila potpredsednica NUNS-a i da je tužilastvo, Javno tuzilastvo, kontaktiralo sa nama i da je tada zapravo posle 17 godina od ubistva… Dade Vujasinović, malo pokrenuto s mrtve tacke – priseća se Jovanović.
Novinarka magazina “Duga” Radislava Dada Vujasinović, pisala je o korupciji u vojsci i policiji, sprezi politike i kriminala i kriminalcima koji su promovisani u nacionalne heroje. Nađena je 8. aprila 1994. godine mrtva, u svom stanu. U policijskom izveštaju nije bilo podatka o procenjenom vremenu smrti. Na uviđaju nisu bili prisutni dežurni istražni sudija, ni tužilac. Izgubljena je odeća koju je nosila u trenutku smrti. Sa puške nisu uzeti papilarni otisci. Iako je, nakon potpunog rekonstruisanja događaja – zaključeno da Vujasinovićeva nije mogla sama sebi da nanese smrtonosne povrede, prema nalazima istrage, deceniju i po, tvrdilo se da je reč o – samoubistvu.
PROČITAJTE JOŠ:
“Ta verzija vređa osnovnu inteligenciju, vređa slobodu i demokratiju. Ukoliko je počinilac bio neko iz državnog aparata, imam još veći motiv da takve ljude koje su bili u stanju da na najbrutalniji način oduzimaju glas slobodi govora pošaljem u zatvor”, kazala je, za Novi magazin, Zagorka Dolovac. “Ja nisam političar i ne pravim kalkulacije, ne zanima me ko je bio na kojoj poziciji i eventualno čiji je sada. Moji tužioci imaju zeleno svetlo da idu do kraja, da ne kalkulišu.”
Promenjen je zvanični narativ o samoubistvu i krenuo je predistražni postupak. Međutim taj predistražni postupak je stao tamo gde je i počeo – kaže Jovanović.
U prve dve i po godine mandata, Zagorka Dolovac nije propuštala priliku da u brojnim intervjuima i izjavama novinarima, obavesti javnost o postignutim rezultatima, a kako je preneo dnevni list Danas, obećala je i da neće stati dok zločini nad novinarima u Srbiji ne budu rasvetljeni.
Najdalje se otišlo u slučaju ubistva urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, Slavka Ćuruvije, na koga su, 11. aprila 1999. godine, pucala dvojica maskiranih napadača ispred stana u centru Beograda.
I pored toga što, kako je rekla, ne može da govori o detaljima postupka, Zagorka Dolovac je u još jednom intervjuu, Politici, podsetila da su Ćuruviju uoči ubistva intenzivno pratili operativci tadašnjeg DB-a i da postoje indicije da je za taj zločin odgovorna tajna služba.
– Ne postoji nijedna pravosnažna presuda, čak ni za ubistvo Slavka Ćuruvije, još uvek ne znamo, ni na osnovu ukinute presude, ko je ubica – priseća se Rakić.
O ubistvu Milana Pantića, jagodinskog novinara, koji je godinama pisao o atmosferi straha koja se širila Jagodinom, moćnicima iz ovog regiona, te malverzacijama u raznim firmama, a koji je ubijen u ulazu zgrade u kojoj je živeo, 11. juna 2001. godine, javnost i posle više od dve decenije, ništa ne zna. Napadnut je s leđa, a preminuo od udarca u glavu, tupim predmetom.
– Ja dan danas verujem da najviši državni funkcioneri u koje spada i gospođa Dolovac znaju šta je bilo sa sa Pantićem i kako je ubijen a zašto taj i taj postupak nije stigao ni do istrage, znači prešao predistrazni a posebno do suđenja, na njima je da odgovore – kaže Jovanović.
– Tu imamo neke maglovite izjave, koje govore o tome da policija navodno zna ko je ubica ali znanje policije nije relevantno sa pravosudnog gledista – kaže Rakić.
Obećavala je, onomad, Zagorka Dolovac i razrešenje smrti časnog sudije Nebojše Simeunovića, koji je tokom burne promene vlasti 2000. godine, uprkos snažnom političkom pritisku režima Slobodana Miloševića, odbio da prihvati zahtev okružnog tužioca da raspiše poternicu i odredi hapšenje i pritvaranje čelnih ljudi DOS-a, Nebojše Čovića i Borisa Tadića, kao i 13 rudara koji su činili štrajkački odbor u rudniku Kolubara.
Nestao je 6. novembra, a njegovo telo pronađeno je 3. decembra 2000. godne, na obali Dunava. Na uviđaj nisu izašli ni istražni sudija ni tužilac, a Okružni sud je izdao saopštenje u kom je naveo da je reč o – samoubistvu. Na osnovu obdukcionog nalaza, njegova sestra Jelena, tvrdila je da je, ipak, reč o ubistvu, ubrizgavanjem azota u uši.
“Tražila sam od Višeg javnog tužilaštva da po hitnom postupku obavi reviziju predmeta u slučaju sudije Nebojše Simeunovića. To znači da će se u potpunosti preispitati sve okolnosti njegovog nestanka i uzroka smrti kako bi se utvrdila istina. Uložiću maksimalne tužilačke resurse i ovaj predmet će biti prioritet u radu Višeg tužilaštva”, rekla je za ‘Blic’, krajem 2010. godine, glavna tužiteljka Srbije.
– Zaista je veoma neobično da niko iz pravosuđa, uprkos svim obećanjima koja su data, nista nije učinio da se smrt toga čoveka rasvetli. Tim pre sto je Zagorka Dolovac posle jedne izjave Borisa Tadića, koji se osećao nelagodno zbog svega toga, u nekom trenutku izjavila da je nedopustivo da tako nestane, upotrebiću njene reči, nosilac jedne pravosudne funkcije. Prošlo je 12 godina, nema nikakvih pokazatelja niti ikakvih indicija da se istarga o smrti sudije Simeunovića i dalje vodi. Znate sudije, koje su recimo u Italiji, izgubile zivot od strane jel tako organizovanih atentata, koje je izvršila mafija, dakle oni su bili toliko vazni Italiji da jedan aerodrom u Palermu nosi njiihovo ime – zaključuje Rakić.
PROČITAJTE JOŠ:
Pogledajte u prilogu devetu epizodu trećeg serijala „Junaci doba zlog: Zagorka Dolovac – umetnica je odsutna (prvi deo)“:
