Različita tumačenja crne statistike o nasilju nad ženama

O jednom drugom obliku nasilja koje godinama odnosi nevine žrtve danas se govorilo na najvišem nivou. Iako su brojke i dalje katastrofalne, čuli smo da je porodičnog nasilja sa smrtnim posledicama zapravo manje, ali da se o njemu samo više i češće govori. U zemlji gde nasilje emituju rijatl programi sa nacionalnalnih frekvevencija, gde se u parlamentu komunicira onako kako je to izgledalo danas, koga uopšte čude crne statistike i nemoć da se to promeni. Kako ohrabriti one za koje još nije kasno, Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Od početka godine u femicidu je ubijeno 17 žena u Srbiji, za 10 godina više od 400. Konferenciju povodom početka kampanje 16 dana borbe protiv nasilja nad ženama organizovala je i u punoj sali Kraun plaze bivša aktivistkinja za prava žena,a sadašnja ministarka bez portfelja.

„Samo tri odsto od ubijenih žena je prijavilo nasilje. želim da danas svi stavimo prst na čelo i razmislimo da li bi neke od njih bile žive danas i sedele možda ovde sa nama da su prethodno prijavile nasilje ili da je neko iz njihovog odkruženja ko je svedočio nasilju to učinio umesto njih“, kaže Tatjana Macura, ministarka bez portfelja.

Žrtve to ne čine, kaže Macura, iz ekonomske nesigurnosti i drugih socijalnih razloga. Svaka peta devojčica u Srbiji doživela je nasilje, od toga 74 odsto to iskustvo nije želelo ni da poveri institucijama. No, u ovim brojkama ministarka, kao i predsednik vide i nešto pohvalno.

Nasilja nema više nego što ga je bilo ranije, naprotiv ima ga manje, ali se o nasilju više govori“, poručuje Macura.

„Danas ima manje nasilja nego ranije, ali je dobro da govorimo još više, makar utisak javnosti bio da ga ima neuporedivo više da bismo nasilje suštinski smanjili“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Ne slaže sa tim Autonomni ženski centar. Podsećaju da je od 17 žena ubijenih u ovoj godini, 8 prethodno prijavljivalo nasilje, a čak u 3 slučaja počinicoi su ranije bili i osuđivani. Problem je, objašnjava Macanović, što se visoko-rizični slučajevi posle isteka kazne ne prate, a grupe za koordinaciju ne prave plan podrške žrtvama, kada nasilnici budu pušteni na slobodu.

„Mi ne mislimo da se smanjuje, broj prijava pokazuje da je nekako konstantan, ovde je samo pitanje poverenja žrtava u institucije, mi smo prethodnih godina videli veliki broj ubijenih žena koje nisu prijavljivale nasilje i to nas je uvek vraćalo na to kako su žene izgubile poverenje u institucije, sad ove godine sa porastom ubijhenih žena koje su prijavljivale i tražile zaštitu, mislim da ćemo doći do toga da žene i dalje gube poverenje u institucije, što je jako loša poruka“, kaže Vanja Macanović, Autonomsnog ženskog centra.

A optimistično zvuči poruka predsednika – da će zadatak vlade biti nulta tolerancija prema onima koji su počinili nasilje and ženama. U toku izlaganja o bolnim temama i malo mesta za humor

„I naši pravosudni organi i tužilaštvo koji je samostalni organ moraju da imaju punu podršku države, kao i policija koja svoj posao mora da radi na najstrožiji način, Ivice ostavi telefon jedanput, ne može on, čim mu spomenu ostavku on se dohvati telefona, ovo je veruj mi važnije što sam ti rekao, mnogo važnije, znaju oni da od tebe mogu sve da traže osim ostavke, a ovo što ti ja tražim, to treba lepo da saslušaš i na ozbiljan način da primeniš“, kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Koje god imate ideje tu je MUP, da zajedno radimo na prevazilaženju i neutralisanju ovog zla, koliko god možemo, to sam Tanji obećao prvi put kad ste se sreli, a ostavku svakako neću da podnesem. Mi vam to i ne teražimo, a i da tražite ne dam“, kaže Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova.

Prema podacima MUP- a – u ovoj godini evidentirano je više 29.000 žrtava nasilja u porodici, i 25.900 počinilaca, dok je izrečeno 27.000 hitnih i produženo 18.500 mera.

„Svi bismo voleli da se sve završi na nekim preventivnim stvarima, apelovanju na svest, na ljude da se jednostavno eliminiše ovo zlo. ali ja se bojim da to neće biti moguće pa se više oslanjam na MUP i Ministarstvo pravde, jer od toga će zavisiti ova borba“, kaže Dačić.

„Za razliku od mog kolege i smatram da je izuzetno bitno pooštravanje kazni, jer će to sigurno odvratiti bar nekog od potencijalnih nasilnika kada on bude svestan da je kazna takva propisana“, kaže Maja Popović, ministarka pravde.

Mreža žena protiv nasilja koju čini 28 nevladinih orgnaizacija ocenila je adekvatne zaštite žena i dece neće biti dok ne bude i dovoljno objekata za njihov bezbedan smeštaj, jer u sigurnim kućama u ima samo 190 mesta, 3 puta manje nego što je potrebno.
Traže od države i da formira radno telo koje će obavljati dubinsku analizu slučajeva, veće resurse za organizacije koje se bave pravima žena, dodatnu obuku nadležnih organa koji rade sa žrtvama porodičnog nasilja i punu primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

„I mi nemamo informacije o tome koliko ima nadležnih policijskih službenika, tužilaca koji rukovode grupama za saradnju koji rade na ovim slučejvima, kako su oni u svom radu, imate profesionalce koji neće to da rade, jer se to ne vrednuje od strane ove države. Na svim mestima sve zavisi od th profesionalaca i koliko oni hoće svojom dobrom voljom da rade, ali vi nemate podršku sistema ljudima koji su u sistemu da mogu stvarno da primenju zakone i unapređuju ovu vrstu zaštite“, kaže Macanović.

MUP poručuje – Nasilje u porodici nije privatna stvar. Umesto ćutanja pokažimo solidarnost i hrabrost. Ako sumnjate ili znate da neko trpi nasilje, ne prepuštajte slučaju. Pozovite 192.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.