4
Dok se javnost pita šta je na trgu Nikole Pašića koštalo 6,5 miliona evra, grad će rupe u budžetu krpiti novcem Beograđana koje će prethodno obradovati prigodnim novogodišnjim poklonom. Kada plaćate Infostan i ostale usluge, da li ste se nekada pitali koliko partijskih aktivista bez ikakave profesije, znanja i zaduženja, osim da možda izlaze na ulice i lemaju studente, finansirate. E pa iz vodovoda su priznali da traže poskupljenje kako bi dizali plate. Šta ćemo još plaćati po višoj ceni, saznaje Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Za Novu godinu Beegrađanima poklon vaučeri od 6.000 dinara za decu do 19 godina i uvećani računi. Posle nedavnih poskupljenja infostana, grejanja, parkinga i taksija, stižu i nova. Od prvog januara voda i kanalizacija koštaće 17.5 odsto više.
„Ja sam računao, to je primer stan od 60 kvadarta, ali to ne mora da znači da je to dobar prmer, jer vodovod čudno naplaćuje vodu, ne po potrošnji, nego po kvadraturi ili br članova domaćinstava, za račun koji je bio 850 din, voda će biti sad 1000 din, a ako je kanalizacija bila 350 din, po ovom novom će biti 410“, kaže Dejan Gavrlović, Udruženje potrošača „Efektiva“.
„Paradoks je da će samo od poskupljenja vode u sledećoj godini biti poništeni efekti ovih novogodišnjih vaučera. Prosečno domaćinstvo će sledeće godine plaćati oko 6.000 više samo za vodu, a to je iznos ovih vaučera novogodišnjih“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
Kao razlog za poskupljenje JKP Beogradski vodovodi i kanalizacija navodi porast cene električne energije i drugih energenata, ali povećanje minimalne cene rada od 1. januara. Novogodišnja čestitka stigla je i od Parking servisa – sat parkiranja na Obilićevom vencu biće 150 umesto 120 dinara, u Masarikovoj, Pionirskom gradu i na Zelenjaku cena prvog ostaje 100, a svakog započetog biće 150 dinara. Menjaju se i mesečne pretplate u stanarskim garažama.
„To je poskupljenje koje će biti značajno, videli smo da za neke korisnike će i više nego duplo da bude, sa 5 na 12 hiljada. Neka naša računica kaže za sve ovo, zavisi šta se koristi, koliko se koristi, i da li neko imat tu garažu koju plaća kao najveći izdatak otprilike od 2.000 do 3.000 dinara će na mesečnom nivou zbirno biti ovo povećanje“, kaže Gavrilović.
Skočila je i cena poreza na imovinu, za stan od 50 kvadrata iznosiće 600 do 700 dinara više. Poskupljuju i pogrebne usluge i to za 60 odsto, pa će Beograđani održavanje grobnih mesta godišnje umesto dosadašnjih 1.460 plaćati 2.340 dinara. Gradska čistoća i toplane već su podigli cene.
„Nema ekonomskog opravdanja za povećanje komunalnih usluga, ta povećanja su mnogo veća nego inflacija. Jedino objašnjenje je da je budžet prazan, da su veliki gubici kako u gradskoj upravi tako i u JKP i onda Beograđani plaćaju ceh loše politike kroz veće stavke na Infostanu. Odgovoran je gradonečelnik koji daje finalnu sagalasnost rešenjem na sve ove zahteve komunalnih preduzeća za poskupljenjem, on to i ne obrazlaže, čak i ne obaveštava građane“ smatra Jovanović.
PROČITAJTE JOŠ:
4
5
104
2
A građani ne mogu da isprate ni prethodna poskupljenja na računima, ali i u prodavnicama.
I ekonomisti upozaravaju na isti scenario sa povećanjem penzija od 11 odsto od sledećeg januara i plata u javnom sektoru za 8 odsto mesec kasnije.
„To je dobro poznata priča, plate i penzije se podignu, ali inflacija uspe da dobar deo toga obezvredi. To smo gledali poslednjih nekoliko godina, da se nominalno plate podižu, pa one rastu u evrima po fiksnom deviznbom kursu, ali to kupovna snaga ne prati, inflacija je prisutna i ona konstantno erodira kupovnu snagu. Tako da građani su to videli sasvim jasno, da bez obzira što su dohodci porasli u evrima, zapravo kada se uđe u samoposlugu i plate računi pitanje je da li su dohodci viši nego što su bii, vrlo često su niži nego što su bili“, objašnjava Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Osim toga, stvara se i kontraefekat, jer ovakve populističke mere, ocenjuju stručnjaci, vode ka produžavanju inflacije, koja je u poslednja meseca ponovo počela da raste.
„Poslednji podatak je da je ona na godišnjem nivou oko 4,5 odsto, na gornjoj granici dozvoljenog inflacionog cilja sa tendencijom daljeg rasta. To vam je otprilike duplo više od onoga što ima Evrozona, tako da više nema nikakvog osnova govoriiti da je nešto te inflacije uvozno. Drugim rečima, naša fiskalna poltika u domenu dohodka u javnom sektoru i penzijskih primanja veoma mnogo doprinosi toj inflaciji koju sada vidimo“, kaže Šoškić.
Rastu plate, ali se udaljava prosečna korpa. Ona je po posednjim podacima, u avgustu iznosila 104. 330 dinara, 609 dinara više nego u julu, u odnosu na isti mesec prošle godine 4.170 dinara preko.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
1
5
36
BONUS VIDEO – Penzioneri u trci sa poskupljenjima: Za praznike umesto čestitki stižu najavljena povećanja penzija i plata
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare