Raste pritisak na Univerzitet i prosvetu, ali raste i otpor

Danas, na Veliki petak rektor Beogradskog Univerziteta, Vladimir Đokić, jutro će provesti u Upravi kriminalističke policije. Tamo će biti članova akademske zajednice koje je pozvala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti da svojim prisustvom podrže rektora. Rektor je pozvan u UKP u svojstvu građanina radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja. Ne Tužilaštvo i sudovi, nego ministri, predsednica parlamenta i predsednik opredeljivali su se o tome da li rektora treba hapsiti.

"Tako nešto mislim da je u bilo kojoj uređenoj državi neprihvatljivo. Ono što je najvažnije to je da je Beogradski univerzitet, ne samo prošireni rektorski kolegijum nego kompletan BUspreman da brani svakog svog pripasnika, rektore, dekane, svoje profesore i da svi ostajemo jedinstveni u tome", kaže Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta.

Profesori spremno čekaju i da im se od sledeće plate oduzme 88 odsto , kao što je najavljeno. Od prethodne dve primili su pola. A da bi se zaštitli od otkaza, profesori Medicinskog, Biološkog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu stupili su u štrajk, koji podrazumeva i minimum procesa rada u koji spada konsultativna nastava i održavanje ispita, međutim i jedno i drugo osujećeno je studentskim blokadama.

Tehničke službe na fakultetu će raditi kao i do sad a profesori kao i do sad neće održavati nastavu. Mi smo se do sada osećali kao da su studenti ti koji nad nama vrše blokadu, ulaskom u štrajk i fakulteti postaju aktivni akteri u ovoj blokadi i postaju subjekti koji će sa novim ministrom i sa novim premijerom moći i morati da pregovaraju o onim zahtevima koji se u štrajkačkim zahtevima navode", kaže Oliver Stojković, predsedavajući štrajkačkog odbora Medicinskog fakulteta.

"Ulazak u štrajk podrazumeva neki minimum procesa rada a šta je minimum procesa rada opet je podložno tumačenju", kaže Nikola Cvetinović iz MASA.

Na Fizičkom fakultetu, u saradnji sa studentima, protumačeno je da minimum procesa rada ne podrazumeva i polaganje ispita, mada odluku o tom minimumu donosi dekan. Dekani svih fakulteta univerziteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu dobili su 10. aprila nalog da krenu sa nastavom za osam dana i taj rok ističe sutra.

"Mislim da svi moramo da se spremimo za odbranu jer su stigla ta rešenja inspekcije. Nastava mora da se počne u roku od osam dana, niko nije spreman da započne tu nastavu mimo studenata i van dogovora sa studentima i nakon toga kreću kazne za dekane i kreću velike novčane kazne za fakultete", ističe Cvetinović.

Kreću i za nastavnike. Neformalna organizacija Ujedinjena prosveta Srbije predala je peticiju Ministarstvu prosvete kojom se zahtev obustavljanje disciplinskih postupaka protiv prosvetnih radnika na teritoriji cele Srbije. Tačnog podatka o broju disciplinskih postupaka nema. U gimnaziji u Čačku đaci od 13. decembra nemaju redovnu nastavu, a nastavnici predlažu da se svi učenici četvrte godine upute na razredni ispit. Druga opcija je da ministarstvo pronađe bolje rešenje.

"Već sada nikakav plan nadoknade za njih nije moguće uraditi u smislu da se realizuje neki deo gradiva i da oni imaju potreban broj ocena na osnovu kojih bi dobili predlog zaključne ocene i dobili svedočanstva o završenoj četvrtoj godini", kaže Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku.

Novi ministar prosvete studentksku pobunu bi rešio, citiram, po kratkom postupku.

"On se za izbor ministra baš kvalifikovao tim što preti univerzitetu, nudio se predsedniku da on bude ministar tako što će dovoditi policiju, što će hapsiti rektora", kaže Cvetinović.

Izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje dosad su iznosila oko 540 miliona evra. Studenti su tražili povećanje za 20 odsto, odnosno za oko 108 miliona evra. Zahtev je ispunjen a onda je predsednik Srbije sinoć najavio drugačiju preraspodelu budžeta, više novca za privatne fakultete.

"To je neki njegov pokušaj isto kao kad je pokušao da dovede strane univerzitete i time da eliminiše beogradski niški i novosadski univerzitet koji su njemu očigledno trn u oku", smatra Cvetinović.

"Ova vlast ponovo pokušava da uvede onaj zakon iz 1998 godine po kome je država postavljala dekane", kaže Stojković.

A onaj koga država postavlja na čelo prosvete nema podršku ni rođenog fakulteta.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Dekani Radovanović i Janevski: Očekujemo da se pritisci na fakultete nastave, ostajemo uz studente