2
U Srbiji je zabeležen porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila, sa 54 registrovana slučaja do sada, upozorio je juče Institut za javno zdravlje Batut. Stručnjaci upozoravaju na važnost preventivnih mera, dok se očekuje nastavak sezone transmisije do novembra. Koji su simptomi, faktori rizika i kako se da se zaštitimo, u jutarnjem programu "Probudi se" pitali smo epidemiologa Zorana Radovanovića.
On je prokomentarisao rast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila u poslednjoj nedelji i pojasnio koji faktori su mogli doprineti ovom porastu, kao i da li postoje specifični razlozi zašto je veći broj muškaraca nego žena zaražen virusom Zapadnog Nila. Radovanović je dodatno pojasnio da li postoji objašnjenje zašto je prosečna starost obolelih relativno visoka, 59 godina
Epidemiolog se dotakao i razloga zašto je Beograd najpogođeniji region sa najvećim brojem slučajeva, kao i da li postoje specifični faktori rizika u glavnom gradu. Gost „Probudi se“ je naglasio koliko su postojeće preventivne mere, poput upotrebe repelenata i mreža protiv komaraca, efikasne u sprečavanju širenja virusa i pojasnio da li postoje dodatne mere koje bi mogle biti uvedene kako bi se smanjio rizik od širenja virusa.
Epidemiolog je naglasio da s obzirom na to da sezona transmisije traje do novembra, šta možemo očekivati u narednim mesecima, da li se predviđa porast broja obolelih.
U Srbiji je registrovano 54 obolelih od virusa Zapadnog Nila, 11 više nego prethodne sedmice 36 obolelih je muškog pola, a 18 ženskog, prosečna starost obolelih je 59 godina
Od virusa Zapadnog Nila do nedelje, 22. septembra, u Srbiji je registrovano ukupno 54 obolelih, što je za 11 više nego prethodne sedmice, saopštio je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Grada Beograda (15 slučajeva)
Južnobanatskog (šest slučajeva)
Južnobačkog (devet slučaja)
Podunavskog (pet slučajeva)
Srednjobanatskog (tri slučaja)
Šumadijskog (tri slučaja)
Mačvanskog (dva slučaja)
Zapadnobačkog (dva slučaja)
Severnobačkog (jedan slučaj)
Braničevskog (dva slučaja)
Raškog (jedan slučaj)
Severnobanatskog (jedan slučaj)
Kosovskog (jedan slučaj)
Sremskog (tri slučaja) okruga.
Od ukupnog broja obolelih 36 osoba je muškog pola, dok je 18 ženskog. Prosečna starost obolelih je 59 godina, navode iz Instituta „Batut“. Takođe, na teritoriji Mačvanskog okruga registrovan je i jedan slučaj groznice Zapadnog Nila sa verovatnim mestom zaražavanja u Grčkoj.
Podsetimo, prvi slučaj groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji, u ovoj sezoni je zabeležen 23. jula. Kako smo tada pisali, reč je o muškarcu starosti 80 godina sa teritorije Beograda.
Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Kuleks pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.
Ovaj virus može da prođe bez ikakvih simptoma, međutim, neki simptomi su takvi da lako mogu da se poistovete sa običnom prehladom, stomačnim ili virusom gripa.
Inače, simptomi groznice Zapadnog Nila javljaju se od 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu:
Što ponekada može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži grudi, leđa ili stomaka. Ti simptomi, kako navode iz Instituta, obično prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja.
Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, objašnjavaju iz „Batuta“. Tada se, pored glavobolje i groznice, javljaju i simptomi koji ukazuju na teže oboljenje poput:
Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima, kao što je i upala mozga koju imaju svi trenutno zaraženi u Srbiji.
Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom. Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću. Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru. Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta. Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru. Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen. Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare. Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu. U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.
U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Registrovan prvi slučaj groznice Zapadnog Nila u Srbiji: Evo kako se prenosi i ima li razloga za paniku
