Posmatračka misija CRTA ima svoju misiju i pre početka izbora, a ona u ovom trenutku vodi kampanju koja građanima treba da objasni čega se odriču ako im je teško da izađu na glasanje, da li su izbori dužnost ili obaveza i kako je rejting demokratije skočio za svega četiri meseca, objašnjava programski direktor ove nevladine organizacije, Raša Nedeljkov.

„Jedna od najčešćih izjava je da „moj glas ne može ništa promeniti“, ali ko vas ubeđuje u to? Upravo oni oji imaju svu moć, političke eleite kojima odgovara da sa što manje građana mogu direktno da upravljaju i da ostanu na poziciji moći. Najmanje možete da utičete, nkakav uticaj ne možete da imate ukoliko na izborima ne učestovjete i ukoliko to svoje pravo ne koristite. I upravo zbog toga jedna od naših glavnih poruka je ukoliko mislita da nešto treba da se menja u našem društvu. Promene su teške, ali su one u svakoj oblasti života, pa i u politici, dobre. Zato nemojte slušati one koji kažu da vaš glas ne vredi“, zaključuje Nedeljkov.

Uvreženo je mišljenje da vlast postvljaju strane vlade, pa je tako rasprostranjeno mišljenje da je Tadić pao kada je Angela Merkel rekla da će naći nekog ko „hoće“.

„Ja verujem vrlo čvrsto da građani Republike Srbije biraju ko će im biti predstavnici vlasti. Samo je na nama i našoj savesti i pameti ko će na jedan ograničeni period biti naš predstavnik u institucijama i raditi u naše ime. Da li će raditi u naše ime, da li će nama polagati račune upravo zavisi od nas samih, građana. Da li ćemo mi tražiti da oni, u stvari, nama polažu račune. I upravo zbog toga ta politička odgovornost je koncept koji u Srbiji još nije zaživeo. Mi se ponašamo, peviše često, kao i da prihvatamo da smo mi objekti, da političari nama vladaju, da odlučuju umesto nas. Mi smo ti koji bi trebalo da na izborima odlučujemo kakvim politikama ćemo dati prednost“, kaže programscki direktor CRTE:

Njegovo mišljenje je da političari treba samo da ispunjavaju naše želje i naše zapovesti. Ipak, mnogi građani misle da su svi političari isti.

„Mi imamo izreku sto ljudi, sto ćudi. Apsolutno niko nije isti, to je jedna od zamki u kojoj iskusni političari žele da relativizuju sve. Da prikažu da u potpunosti nema nikakve razike, ali stvari su stvarno drugačije. Zašto ne bismo menjali i političare na vlasti? Valja se da oni cirkulišu, kako bi na tržištu ideja i politika koristi imali građani i celokupno društvo“, zaključio je Raša Nedeljkov.

Opozicioni poitičari tvrde da bi na izbore morali da izađu neopredeljeni i apstinenti da bi došlo do promena.

„U Srbiji postoj dosta ljudi koji su apstienenti ali to nije ništa neuobičajeno. U svim zemljama postoji određen broj ljudi koji ne izlazi na izbore. Kod nas ima onih drugih koji su razočarani, koj su imali velika očekivanja i velika nadanja. Pre dve godine imali smo bojkot izbora što je uticalo na to da građani sada dovode u pitanje da li vredi učestvovati u izbornom procesu ili ne. Sa druge strane, godinama unazad se priča o lošim izbornim uslovima i to je zašto građani imaju nedostatak poverenja u izborni proces. Ali, jedino se to vrzino kolo može prekinuti ukoliko u izborima učestvujemo. Ako ne izađemo iz tog kola, sigurno neće biti bolje“, naglašava Nedeljkov.

Mladi, koji sada prvi put glasaju, kategorija su oko koje se bore i vlast i opozicija. Vlast im se obratila primamljivo, 100 evra pre izbora, a biće  100 evra posle izbora.

„Mladi su, kao najbolji deo društva, vrlo alergični na demagogiju. Političari im se vrlo retko obraćaju sa rešenjima njihovih problema. Mi smo u našoj kampanji obratili se mladima na specifičan način. Mi se mladima obraćamo preko pasa, što mogu da vide preko društvenih mreža. Obraćamo se upravo najmlađim glasačima, onima koji će prvi put glasati. Neka potroše tih 100 evra, ali treba da znaju da njihov glas vredi mnogo više. Pravo građansko da glasamo, ne može se meriti takvom jedinicom. GOvorimo o perspektivi o budućnosti“, objašnjava Nedeljov.

Postoji izvestan broj građana koji će prodati svoj glas. Kada je reč o izbornoj korupciji, kako se tome treba suprotstaviti.

„Imamo dramatična svedočenja građana o raznim vidovima ucena i pritisaka. Trebalo bi da funkcionišu institucije koje bi takvo ponašanje trebalo da sanckonišu. Mislim da je način da se sa ovakvim fenomenima borimo što većim izlaskom na izbore. Ukoliko oni koji su zastrašeni i ucenjeni glasaju, dok drugi koji su slobodni, ostanu van izbora, onda ćemo praktično živeti u društvu u kome su odluku o tome ko će nas voditi i kakvu će politiku sprovoditi doneli oni koji su ucenjeni i pritisnuti“, navodi Raša Nedeljkov.

„Poverenje u demokratiju je poraslo za svega 4 meseca. Građani žele da žive u demokratskom društvu i verujem da će to pokazati na izborima i glasati za ili protiv, nije važno, ali bitno je da izađu i učestvuju u izborima kao prduslov za demokratiju“, zaključio je Raša Nedeljkov programski direktor nevladine organizacije CRTA.

Pogledajte celo gostovanje:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Saša Nedeljkov, protgramski direktor nevladine organizacije CRTA